Mitska postoj(e)bina svih koji su ''pošli s namerom u veliki grad'', u ovom slučaju Beograd, stecište svih koji nemaju gde ili se ne osećaju da pripadaju tu gde jesu.
Već nakon druge generacije od Masnikosića postaju Kolenovići. Samo treba, kad se siđe s volujskih kola ili traktora, potražiti rođu direktora.
''I tako ja deco sa vašom babom i magarcem: babu na magarca, ja pešimice, klaj-klaj, stigosmo u Beograd, a tad baš bio pijačan dan - sve otvoreno!''
dobro je ovo