1. Strog profesor - To je profesor ili profesorica koji voli da se iživljava na učenicima. Kod nekih je to zbog ideje da je njihov predmet od odsudnog značaja i da se sve metode moraju primijeniti da se učenici natjeraju da nauče njihov predmet (najčešći slučaj kod matematičara), a kod drugih je to zbog urođene doze sadizma. Mada ni ovim prvima sadizam nije stran. Sadistički znaju biti nastrojene profesorice likovnog, koje su, ko zna zašto, utripovale da je likovna umjetnost najplemenitija stvar na svijetu, i da svi moraju znati da crtaju, ili bar moraju naštrebati silnu teoriju i znati prepoznati sve moguće slike.
2. Profesor entuzijasta - To je profesor koji obožava svoj predmet i uživljava se u predavanje. Iako i on zna biti strog, učenici ga obožavaju, ili barem veoma poštuju. Kod takvih profesora te je sramota da ne znaš. Uglavnom predaju predmete koji se na neki način bave društvom - istorija, srpski, sociologija, filozofija i sl.
3. Profesor profesionalac - slijepo se drži propisa. Ko god zakasni, ma i minut, piše mu neopravdan čas. Ispoštuje sve termine za obradu gradiva, ispitivanje, kontrolne i pismene. Predaje odlično, ali se emocionalno ne unosi. Zato oni koje njegov predmet interesuje će ga pratiti, a ostali će se smoriti. Na času ne zahtijeva preveliku disciplinu i sve toleriše što njega u predavanju ne ometa. Ipak ne dozvoljava igranje karata i slične stvari. Dijeli ocijene krajnje objektivno, a time i nemilosrdno. Ako te uvati da ne znaš, kec ti ne gine, pa da ti je on i rođeni ćaća. Takvi najčešće predaju predmete poput hemije, stranih jezika, latinskog, geografije i sl.
4. Profesor - boli me uvo za sve - Voli svoj predmet i u tome je sličan entuzijasti, ali ga voli na neki tragičan način. Svjestan je da većinu učenika to što on predaje apsolutno ne interesuje i da takođe većini to nikada neće ni trebati. Zato u nekom polutužnom raspoloženju predaje onoj šaci jada koja ga sluša, a ostali bukvalno mogu kolo igrati na času, iako u praksi, oni obično odu u lokalnu birtiju, jer on nikoga ni ne zapisuje. Na kontrolnom se može prepisati, a na usmenom se može dobiti petica i nakon svega sat-dva učenja. Mnogi, snalažljiviji dobiju 5 i na osnovu prelistavanja udžbenika na času i tuđeg šaptanja. Kod mene u gimnaziji, takav je bio profesor fizike.
5. Normalan profesor - on je na sredini između entuzijaste i profesionalca. Poštuje pravila, ali ne slijepo. Unosi se u predavanja, ali ne tako romantično kao entuzijasta. Najobjektivniji je od svih, ali gleda i druge stvari osim čistog znanja, tako da može nekome progledati kroz prste ako mu treba za prosjek ili ga poštediti ako taj dan ima kontrolni iz nekog drugog predmeta. Odlikuje ga zdrav razum i često učenicima prenosi svoje životno iskustvo, a ne samo znanje iz dotičnog predmeta. Takvi najčešće predaju neki "smiren" predmet poput biologije i sl. Malo je muškaraca takvih profesora, jer je svaki prof. bar u neku ruku otkačen, dok postoje malobrojne, ali ipak postoje, profesorice sa ovakvim smirenim i normalnim pristupom.
6. Matematičari - iako su već pomenuti kada sam govorio o strogim profesorima, matematičari su, svako će se složiti, zasebna kategorija. Kod njih može da se pojavi čitav niz pomenutih osobina, ali im je svima zajedničko da vole piti krv učenicima. Pošto misle da je matematika klikeraški, a ne štreberski predmet, skloni su vrijeđanju učenika po formuli "ne znaš matematiku = ti si glup". Čak i kod najpitomijih primjeraka ove sorte uvijek vlada napeta atmosfera na času, a o nedisciplini niko ni ne pomišlja. Mnogi dođu u srednju školu (naročito gimnaziju) sa slabom podlogom iz matematike iz osnovne, i u gimnaziji kada to dođe do izražaja profesori im nabiju komplekse kako pojma nemaju, i tako zamrze matematiku i bježe od tehničkih fakulteta ko đavo od krsta. Mnogi od njih imaju kliker i sklonost za matematiku, ali im profesorska strahovlada izazove košmare i njihov matematički potencijal nikada ne bude iskorišten.
7. Profesorica pufnica - uglavnom predaje neki ne previše zahtjevan predmet poput psihologije, logike, demokratije i sl. Ona nastoji biti stroga i održati disciplinu, ali joj to jednostavno ne polazi za rukom. Jednim dijelom zato što učenici njen predmet ne doživljavaju dovoljno ozbiljno, a većim dijelom zbog njene blage, krhke, nježne prirode. Koliko god se trudi biti stroga, toliko to ona suštinski nije. Njena "strogoća" je u tome da ti da 4, a ne 5. Svi je vole, a ako je mlađa, neki se na nju i lože. I ona često s učenicima priča o svim mogućim temama nevezanim za predmet.
