Gledao je u tamu, sada već iz navike. Odjednom je spazio svjetlost. Ne običnu sunčevu svjetlost na koju je oguglao, bilo je to nešto snažnije, nešto božansko. Iako ga je vid već dugi niz godina polako izdavao, sada je vidio savršeno jasno. Visoka žena, u crnoj haljini i duge prelijepe ravne crne kose. Njena ramena i obrazi bili su bijeli i mekani kao pamuk a oči čarobno zelene. Odmah se zaljubio. Stare, izborane ruke zadrhtaše, a u grlu mu zastade krik oduševljenja. Konačno i njemu to da se desi posle toliko vremena. Toliko je prošlo da se čak ni ne sjeća kako su izgledale njegove najveće ljubavi. Sjeća se imena, po neke osobine i par uspomena, ali lik ne pamti. Zaslužio je i on malo sreće. Nikad nije kukao, nije se žalio, ali u dubini duše je znao da zaslužuje više i bolje. Sjećanja su ga grizla iznutra, toliko toga je propustio, svakim danom se osjećao sve gore. Sad je svemu tome kraj. Ona je tu. Njene ruke su utočište, sakriće ga od bola i nesreće. Njene usne su melem, zaliječiće duboke rane na tijelu i duši. Njen miris je opijum koji ga opušta i baca u zemlju snova.
Prišla je lagano, kao da lebdi, svjetlost joj je bila sijenka, a u očima joj je spavao mjesec. Osmjehnula se. Osmjehnuo se i on. Još prvog trenutka ju je prepoznao i zato je bio srećan. Ona je smrt i došla je da ga oslobodi.
Mnoooogooo je, Kume ... :)
Dobra, sed, samo ne znam koj' ti je moj, šta si se uozbiljio, ka' da ćeš da se ženiš ... :)
+
zato patetični, a tekst inače jako odgovara nekim raspoloženjima koja me ponekad uhvate :)
To ti je ljepota naslaganih godina. Pričaj mi nešto o tome ... :)
Smrt kao konačnost, ovde uvijena u seksi oblandu, lupa u glavu tek u poslednjoj rečenici. To se traži !!! :)))
Čiča iz definicije neće jebati, deco ... neće ... :(
Одлична , фино написана, капирам да овакве често лоше прођу на вукајлији, и само сам молио Бога да се на крају испостави да је Смрт или нека друга мука да не испадне сед неки патетични педерчић попут.. Елем, одлична , дефка + !
И пазе да се не увалиш у неке секте мрчо црни, јербо Јаховини свједоци смрт сматрају загрљајем слободе, зато се онако и убијају доље по Шаћиној бари, све го самоубица.
hahahah fala Serloke, necu se ubijem, ne brini se!
treba se stidis sto si sumnjao u mene.
Ово је развалило.
А ја ћу само да цитирам свој коментар на твоју прошлу неку дефку, јер исто то имам и сад да кажем:
Ете.
Od mene jedan patetični plus, mada ja smrt nekako zamišljam sa gajbom piva u ruci :)