
Каже се другару који намерава да упише факултет чију диплому може да окачи мачку о реп. Једноставно, овде нема посла за то, неће радити оно што је учио.
Археологија, андрагогија, историја уметности, светска књижевност... И са просечном оценом 9, нећеш моћи да нађеш посао у својој струци. Држави нису потребне те науке.
Али ћеш зато увек моћи да будеш магационер или касирка у Максију и успут декламоваћеш купцима своје опширно знање о тропским кишним шумама, ископинама у Јужној Италији, Леонардовом сликарском стваралаштву и онако, форе ради, изрецитовати неки Петраркин сонет. ''Макси'' је тужна истина и реченица после које креће преиспитивање својих планова за будућност.
1: Е де си, шта си уписао?
2: Историју уметности, баш је кул! Задовољан сам, волим то што студирам, друштво је до јаја, пронашао сам се!
1: Јадан ти друже, завршићеш у Максију с тим. Људи ће се дивити твојим предавањима о Рафаелу Сантију док будеш стављао Смоки и чоколаде на полице...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Фино, честа појава данас, нема шта. +++
хвала митке
Samo ekonomija i ništa drugo :)
+
Српска верзија Мекдоналдса. Овако ћу изгледа и ја завршити. +
Bravo, matore...+++
hvala
žalosno a smešno +
Mi smo državi potrebni samo u vreme izbora.