Legendarna dečja pesmica, iz sad se već može reći starog sistema školovanja, koja je ujedno i prvi susret dece sa bluzom, melankolijom i depresijom. Priča se da je autor pesme bio verni fan Pink Floyda, te da je u ranoj mladosti slušao doom metal. Deca čije su uši konzumirale pomenutu pesmicu, suosećajući se sa bolom i patnjom zeka, ostajala su nekoliko trenutaka iza svih ostalih, kako bi probila led na potočiću, pa su onako mokra dobivala batine od roditelja, ali to nije toliko boljelo jer u dubini duše su se osećala dobro znajući da zeko neće imati problema.
Raznim istraživanjima i posmatranjem osoba koje su od ranog detinjstva pa sve do punoletstva preslušale pesmicu više od pet puta, udruženje psihologa je odlučilo da na kraj pesmice doda i sretni dio u kojem dolazi leto, kako bi se smanjio broj depresivnih osoba a samim tim i broj samoubistava.
ZEKO LOMIO SAM GA I OVE GODINE, AL' NE BOJ SE, LOMIĆU GA I SLEDEĆE!
e, srkle ja sam ovde dao plus još kad je izašla ali nisam baš nešto bio raspoložen da komentarišem, ali sad jesam lolo
ih bre, znam ja tu pesmu samo što je mnogo tužna
jebem ti i zeku i njegov potočić, umalo se nisam ubiJo
Dugo vam je trebalo da primjetite, ima dva mjeseca od kad tako stoji.
btw gugi ima u prvom komentaru rege verzija :)
Zeka izaziva hroničnu depresiju već drugoj generaciji u mojoj porodici. Taman sam ja naučio da kažem "zajebi zeko, nije život jedna žena, ima i drugih potočića" kad stiže podmladak pa sad moram da tešim ćerku.
Bilo ih je na četu prije :)
To, mozak radi kako je navikao.
Ja taman bio prije par godina počeo da se trzam malo, da dajem znakove života, kad mlađem burazu u muzičkom nađem ovu. Još dobijaju CD sa svim pjesmama, danima sam ga vrtio.
http://www.youtube.com/watch?v=Z3udiDv6f6Q