Stari format pivske boce upadljivo zelene boje.
Kontrolna flaša. Svaka dvadeseta, pedeseta ili koja već u seriji.
Flaša da duplo dužim rokom trajanja piva od onog u braon ambalaži. Iz prostog razloga, jer je naš narod iz raznoraznih sujeverja izbegavao da pije iz zekulje, pa su obično čamile u dnu frižidera i silom prilika im je rok trajanja bio produžavan.
Služila za trežnjenje ili dokazivanje zajebanosti.
Pero : - Daj 'vamo još dvije za mene i barata, al' da su 'ladne.
Konobarica : - Imam samo zelena 'ladna.
Pero : - De malo bolje pogledaj.
Konobarica : - Nema, Perhane sam' zekulje. Sve ste gare izokrenuli.
Pero : - O, jebem ti državu, da u sred Srbije pijem iz zelene flaše!
Konobarica : - Daj, ne seri matere ti. Šta ima zelena boca sa Srbijom?
Pero : - Kako nema!?! Znaš li ti da se pre jedno dvajes godina, u Subotici na Ž stanici, pijana mađarica samozadovoljavala sa zelenom bocom?!? Naočigled celog železničkog bifeVa i to za pola tepsije bureka i kartu do Segedina!
Konobarica : - Vidiš, nisam znala... da vratim?
Janoš : - Donesi, meni ne smetaš. Meni smetaš samo kad je prazan flaša.
Pero : - Nemoj vraćati sa' kad si krenula, ne valja se. Al' da znaš drugi put.E moj Janoš, nije lako Srbin biti. Vidiš ti kake su to muke, a ti 'vamo kukaš, ugrožen ...
Janoš : - Nem 'grožen, samo kad nema hideg pivo, ondak kukaš i 'grožen judski prava, 'kroz !
