Zenidba

Baba: Je l' sinko, koji ti je ono devojcurak sto si je pratio kuci? Videla sam ja da ti nju gledas. Ako more, i treba. Ti si bre sad veliki momak, mozes i da se zenis. (namiguje unuku)
Tetka: Ma pusti dete, vidis da mu je tek deset godina, ima vremena za njega.

Ujna: Vidi ga ujnino dete, koliki je, porasto bre, sad je veci od mene. Da vidis sto ja imam jednu komsinicu, mislim da je tvoje godiste, bas bi ste bili lep par.
Majka: Ma pusti ga sad, tek je sad srednja skola, samo mi jos to treba da mi dovede neku u kucu, pa da bude a mustaci, a zenidba. Neka jos malo.

Majka: Sine, zavrsio si i taj fakultet, sad je vreme za zenidbu. Nemoj da sekiras majku. Videla sam te pre neki dan sa onom tvojom, vec dve godine idete zajedno, krajnje je vreme da se uzmete.
Baba: E moja sna'o, on je uveliko zakasnio. Ja sam se za njegovog dedu udala kad je imao 17 godina. E, to su bili dani.

Otac: Je li bre, kad mislis ti da se zenis?? Drugovi ti se svi skrasili, samo si jos ti ostao. Potrudi se malo, jebem ga.
Baba: Lepo sam ja govorila da je trebalo jos kao malog da ga ozenimo, vi velite jok, neka ga jos malo. Eto ti ga sad.