Jedna ista tema iz ženske i iz muške perspektive može da izgleda sasvim drugačije. Nije da su žene pričljive, nego muškarci nisu mnogo pričljivi. Žene se trude da na istu temu sagledaju što više aspekata i da je razmotre i iz nekog drugog ugla, da detaljno razreše sve nedoumice (i one moguće i one nemoguće). Muškarci se, s druge strane, trude da budu koncizni. Nema tu šta mnogo da se razmatra...
Razgovor dve ženske osobe:
Ž 1: Jaoj! Ošišala si se! Baš ti je slatko!
Ž 2: Je l' da? Kad sam se prvi put pogledala u ogledalo, nije mi se baš nešto svidelo. Misliš da mi lepo stoji, a?
Ž 1: Odlično ti stoji. I meni se sviđa tako neka frizurica, ali mislim da mi ne bi išla uz moje lice. Tako da teram ovu jednu istu - proverenu.
Ž 2: Daj nemoj da zezaš. Uz tvoje lice bi išla svaka frizura. Čak i ono stepenasto što retko kome dobro stoji. Ja sam htela tako da se ošišam ali sam se predomislila. To bi mi samo još više izdužilo vrat.
Ž 1: Ma šta ti je! Baš imaš lep vrat! A ja ne volim svoja ramena...
Ž 2: Što? Ništa im ne fali... Vidi moje ruke - k'o saraga sam. Kad bih imala ramena i ruke kao ti, mogla bih da obučem šta hoću, ovako treba da prepešačim ceo grad uzduž i popreko da nađem nešto što mi se sviđa kako mi stoji...
_______________________________
Razgovor dve muške osobe:
M 1: Ošišao si se?
M 2: Aha.
M 1: Pa da častiš pivo...
M 2: 'Ajmo...
Zene imaju DVA centra za govor. Jedan je u lijevoj polovini velikog mozga, drugi u desnoj. Zbog medjusobne povezanosti i bogatih veza sa drugim asocijativnim regionima (desna hemisfera je zaduzena za, uslovno receno, 'umjetnost', a lijeva za, opet, 'logiku'), u mogucnosti su da istu ideju verbalno sagledaju iz razlicitih aspekata. Muskarcima je centar za govor u lijevoj hemisferi. Tu je glavno asocijativno polje koje narocito mnogo informacija prima iz centara za prostorno snalazenje (tijelo/okolina). Zato zene ne znaju da se snalaze sa mapama. IksDe.
I opali mu "macolu" (čvrgu).