Kad bi se šalili i nemoguće, ali dobro za nadahnjujući popodnevni razgovor uz ceđenu pomorandžu ili pivo u zavisnosti od potrebne količine onog hormona sreće.
Prosečna pripadnica svog pola može da ima neoborivu sigurnost snagom svog znanja u strukturu antirid kreme od borovnice, u zanosni miris L' eau de toilette od cimeta za jesenje dane ili u performanse ljubičastih dvanaestica od satena sa čipkom pozadi, jer to u svakom pojedinačnom slučaju uvek jeste "kao stvoreno za nju" ali ne i u pristajanje onog muškog stvora uz njen karakter, potrebe i stajling da se ne izrodi sumnja ni jednog trena. Uostalom, bez sumnje nije zanimljivo, i nema potrebne (pre)doziranosti za ono bar nepogrešivo verovanje u njegov osećaj za romantiku. Jer, Taj Čuveni (uvek u nekom periodu i dobro čuvani) Gospodin On, sve zna. On baš sve zna, bitanga, tako uznemirujuće bude blizu i može mnogo da popije, priča o svojim podvizima, sopstvenom penjanju liftom ili stepenicama uspeha i o ortacima sa kojima deli mišljenje da se žene lože na njih i smeje se, a oči mu budu prelepe; govori o nekom zajedničkom horizontu, da ona i on budu još srećniji gde god se nalazili jer su zajedno, reči su lepe, podrazumeva se da su zajedno. Seks? Odličan. I sličan i različit bude za nju, a njegovo odsustvo onda ona dopiše na onoj belini između redova usmenih saopštenja sećanjem na njegov parfem, srculencem, ili još jednim cipelama.
Priča "o nama" je ispunila svoju svrhu.
-Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka... jer sreća je lepa samo dok se čeka!*
*neko mi je jednom rekao da je ona bila lezbejka. Ima logike.
