Taktika koja ti od samog početka garantuje gotovo neminovnu propast.
Svođenje razgovora na banalnosti, ma koliko ti se činilo da se banalnostima probija led ili se vadi iz neprijatnih situacija, neće doprineti uspešnom rešenju.
Sa druge strane, kreativniji pristup, koji znači i iskustvo i razrađenu taktiku, neće se steći nizom banalnih promašaja, nego upravo suprotno.
Što bi naš narod reko, mućni glavom. Ne boli toliko koliko na prvi pogled izgleda.
- Ej, a šta tebe interesuje, je li? Šta oćeš?
- Pa... mislio sam da pitam kolko može da razvije?
- Šta da razvije? A ti kao ne znaš kolko može da razvije - PLJAS! -
--------------------------------------------------------
- Ćao, ja sam Miloš.
- Zdravo, Marina.
- Marina, nisam te viđao ovde ranije. Kako ti se sviđa ovde? Jel da da je super provod? Ja ovde stalno izlazim
- Nisam baš nešto oduševljena, Miloše. Mnogo je glasno i smrdi, ovde sam samo zato što me je sestra dovukla da se smuva sa nekim ljaljanom.
- ...
--------------------------------------------------------
- Lepo vreme, jel da?
- Pa da... Ovih dana onako... I nije nešto bilo...
- Pa... da... Ouvaaj... I tako...
- Hmmm... da!
- Ovaaaj... Imam komšiju, ubio čoveka, odveli ga u zatvor, mnogo krvi bilo.
- Ma šta kažeš! E, vidi, znam ja jednog što je bio u zatvoru, priča da je baš gadno bilo, al da su te ubice najbolji cimeri, da nikog ne diraju ako njih niko ne dira.
- E, znam, al postalo neko vreme da u zatvorima sede mirni ljudi, a budale se šetaju ulicama, a ranije bilo obrnuto. Nego, može pivo?
- Ih, još pitaš!
