Ako umrem želeo bih da vidim ko će da mi dođe na sahranu

Morbidan način da se dokaže količina egoizma koju poseduješ. Tim činom dokazuješ koliko si zaista skrenuo i u koliku si dubiozu upao. Postao si opsednut okolinom i pričama koje kruže. Ovaj poremećaj je svakodnevni kod pubertetlija, neuspelih filozofa, političara i ostalih umišljenih pojedinaca koji misle da će doneti promene kao Marksov Kapital.
Egocentrizam preovladava i stvara se iluzija sopstvene važnosti za svet. Toliko si bolestan da ti je važno hraniti svoju poremećenost mišlju ko će za tobom plakati, ako umreš.
Ideologija je jednostavna, ako me niko nije razumeo dok sam živ, svi će shvatiti kada budem mrtav i žaliti, a ja to želim da vidim. Svakako bolesno.

A: E brate nešto razmišljam ako umrem želeo bih da vidim ko će da mi dođe na sahranu i žali me.
B: Kako si ti otišao u aut. O čemu ti razmišljaš, stvarno si posrnuo u neke gluposti.
A: Što brate šta fali mojoj ideji, samo bih voleo da vidim kako će svi to prihvatiti. Mora da će biti bolno, jer ipak ja nešto značim ovom društvu,
B: Au, ja sam mislio da se šališ, ali ti si zaista kreten sebični.
A: Što?! Šta mi fali i sam znaš da sam vredan svima. Da mi je samo videti Mariju kako plače, ima da shvati da sam ja neko. Samo da vidim tu stoku kako žali za mnom.
B: Eto zato, to je bolest druže idi leči se. Odoh, skroz sam se skenjao zbog tebe debilu.