Alkoholizam u knjigama

(Knjiga iz psihijatrije za neki ispit,autor govori o alkoholizmu u ruralnim sredinama kod muškaraca i žena)
-''Kod žena alkoholizam najčešće nastaje kao nemogućnost da se uživa u dobroj knjizi i lepo ispisanom,sročenom stihu''.
Nešto tu meni ne bi jasno.Da l'je mislio da je žena koja se vrati sa polja posle celodnevnog rada suviše umorna da bi se posvetila čitanju nekog klasika,ili da je uskraćena od strane svog umornog i iscedjenog muža koji se stropošta u krevet da joj izrecituje nešto pred spavanje?Ili tokom celog života živi frustrirana što on nije Bajron,Kostić ili Djura Jakšić da joj dane na njivi i oko stoke ispunjava čitanjem pesama koje je prethodno veče u kafani napisao na nekoj salveti.Ispade da u gradu sve gospodje i gospodjice posle napornog dana uspavljuju svoji muževi nekim stihom na uvce.I onda ona jadna neispunjena time što nije čitala i slušala stihove ode u podrum i potegne domaću šljivu koliko je grlo nosi.
-''U ruralnim sredinama ljudi se najviše opijaju na raznim veseljima-svadbama,ispraćajima,krštenjima,sahranama''.
Ajde to što se ljudi opijaju na ovakvim svetkovinama,po tradiciji to i ima nekog smisla.Al'nije valjda dotle došlo da se sahrane uvrste u veselja.Jeste da se neko nekad raduje što više neće gledati nekog baksuza,jeste i to da se ljudi nekad suviše zanesu od pića pa zapevaju na jednom takvom dogadjaju,ali baš da bude svrstano u grupu veselja,ne ide.Možda je u pitanju bila i autorova omaška,da je nečiju sahranu propisno ispratio kao veselje,a može biti i to da je on kad je pisao ovakve stvari takodje bio u alkoholisanom stanju.Ali to već spada u onaj urbani alkoholizam a koliko se da zaključiti u naučnim,stručnim i političkim krugovima je itekako dozvoljen i necenzurisan.