Назив за српског добровољца, који је на пробој солунског фронта дошао из САД-а где је био на раду.
Да је среће, као што није ових славних дана друге половине септембра месеца, у мојој Србији би се славила слобода.
Слобода, коју је мој прадеда Илија са хиљадама својих сабораца, српских добровољаца донео у Отаџбину.
На позив нашег краља, чика Пере прешли су океан, напустили САД где су били на раду и дошли у помоћ мајци Србији.
Поносан сам што сам праунук таквог човека.
Српског добровољца - "американца" из првог светског рата!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Мој је пробио такође, али он није дошао из Америке, него су њему дошли на праг. Прешао Албанију, па се вратио у своје село.
Да, али ово је један жаргонски парадокс, да српског добровољца из првог рата зову амерички добровољац.
Питање је колико би се данас "добровољаца" вратило преко океана у помоћ Србији?
Колико ја знам, звали су их американски добровољци, а не амерички.
Ниједан, јер ови што су тамо већ 100 година није баш нешто брига за "мајкоу Сербијоу", а ови што су скоро отишли тамо, па њих сам ја описао крајње лепо у дефиницији "Брат Марко из Торонта". Боли њих брига за нас, једино када треба да се добије нешто онда србују. Типа онај Дени или Гастоз или онај Ђоковић. Обоје побегли у иностранство, ал' када треба "мајка Србија", ово оно..а васколико Србље- свршава.
Знам да су американски, него сам хтео да прилагодим дефиницију, коментар широј публици, а да не изазовем подсмех код исте.
Хвала што си је прочитао и обратио пажњу на "дефиницију".
I moj se probio, preživeo sve muke i ubrzo posle toga umro u Makedoniji. Vraćao se, šta li?
Inače, uporno smo mu tražili grob na Zejtilniku jer je cela familija verovala da je tamo sahranjen.
А што би се враћали? За коју то државу да се врате?
За дефку плус, нисам ни знао да је то тако било.
Prvi put čujem za ovo. Pitam se kakvu sam ja to istoriju učila u školi. ++
svaka im čast...
+++
мало се зна о овоме, штета.
упознах лика овде у Аустралији чији се деда вратио из Америке 1915, да ратује, а у следећем рату 41. отац наставио истим путем у четницима, да би 47. пребего и питај бога којим каналама, дочепо се петог континента. јавио жени да је жив, да поведе ћерку и да му се придруже. то се и десило, али 16 година касније, кад су комунци одлучили да их пусте... и онда се роди овај лик овде. каквих прича има...