Simo Hayha.
Finski snajperista. I neviđeni baja.
Piše se Simo Hayha, sa 2 tačkice iznad oba A. Ortakinja koja zna malko finski mi je rekla da se to čita kao "e", s tim da se to "e" izgovara slično kao kada stegnete stomak i onda vas neko opauči po njemu.
Sve u svemu:
Simo je finski vojnik koji je učestvovao u Finsko-sovjetskom ratu. Zašto je on neviđeni baja? Zato što je imao 542 potvrđena ubistva sovjetskih vojnika, i još preko 200 nepotvrđenih. Jedni koji su mogli da mu prismrde su nekoliko Sovjetskih snajperista iz II svetskog rata (Sidorenko, Zajcev, Surkov, Oklopkov...), ali (!!) dok su oni imali nekoliko godina da rokaju Nemce i skupljaju "recke", Simo se borio samo u Finsko-sovjetskom ratu, koji je i poznat kao Zimski rat. Zašto Zimski? Jer je trajao jednu zimu! Dakle Simo je od perioda 3 ipo meseca, koliko je trajao rat, skupio više "recki" od najboljih sovjetskih snajpera koji su ratovali 4 godine.
Još razloga da ga nazivam neviđenim bajom: Simo nijednom nije koristio snajpersku pušku sa teleskopskim nišanom, već je pucao bez njega, oslanjajući se samo na sopstveni vid. Smatrao je da koristeći teleskopski nišan podiže glavu više nego što je neophodno i time postaje veća meta sovjetskim snajperistima.
Dakle, mali Finac (visok 1,6m) sa običnom puškom (mada je tu i tamo koristio mitraljez) je sejao takav strah među sovjetskim vojnicima da su ga prozvali "Bela smrt", ucenili njegovu glavu na neviđenu sumu i poslali cele grupe snajperskih timova u saradnji sa artiljerijom, kako bi samo njega ubili.
Pri kraju rata je pogođen u lice, od strane sovjetskog snajperiste. Metak mu je razvalio vilicu i obraz, ali je Simo ipak uspeo da ubije lika koji ga je pogodio. Dočekao je kraj rata u bolnici, i njegovo rodno selo je pripalo Sovjetskom Savezu po mirovnom ugovoru.
Umro je 2002. godine.
Krvav posao ili ne, voleo Sovjete ili ne, podvig je stvarno neverovatan.
Ja slučajno neleteo na njega kada sam čituckao o sovjetskim snajperistima pre par meseci. I onda sam se setio da sam u nekom broju Vojske (sada Odbrane) čitao o njemu, pa uzeo još malko da proučim i bilo je: Bože koji lik!!!
Zanimljiva stvar u vezi nemackih snajperista u 2. svetskom ratu - nisu se kamuflirali, koristili su kisobrane sa kojih su skidali platno i zatim na zicani ram postavljali lisce koje bi nasli na tom terenu. Ovaj kisobran su drsali ispred sebe i bilo ih je tesko uociti.
more zajebite snajperiste. koliko god oni isgledali kao heroji i neznam-ti-ja-sta, u principu su psihopate.
mislim, ajde ti zivi sa preko 500 ubijenih ljudi na dusi. rat ili ne rat.
malo mi to simo deluje onako fasizoidno, znas, taj sima, znaci ni rusi nisu nista bolji ali brate za snajperistu moras da volis to sto radis, pa tako, malo mi je ova defka...
ali sam ti dao plus, to moze da ti potvrdi bilo kjoi mod
Kada su Simo Hayha pitali da li zali sto je ubio tolike ljude on je rekao: "Ja sam samo radio ono sto mi je receno najbolje sto sam mogao".
celt,nisi u pravu za psihopate
i ja sam nosio snajper
a ne mislim da sam psihopata
i nije ni heroizam u pitanju....
+++
Svako ima pravo da načini izbor. Neko pogreši, a neko se zajebe.
Ja lično još ni pile nisam zaklao, a odbio sam oružje u mobilizaciji.
Bio sam mobilisani vojnik bez puške uz sebe.
I ponosim se sa tim.
neso sve je stvar trenutka i vremena u kome si odbio da nosiš oružje
zavidim ti na tomečja nisam mogao da biram '92-ge...
Lično mislim da kada nosiš snajper niso u kontaktu sa svojim žrtvama. Oni su samo meta. Distanciran si potpuno. Efekat je hirurški, odstranjivanje ključnih pojedinaca, a opeti psihološki učinak neverovatan. Pre sam za skidanje par ključnih glavonja i sejanje straha nego za tepih bombardovanje i artiljeriske napade. Ali, naravno, ako mogu da biram, ne bih hteo rat uopšte. Generalno sam pacifički nastrojen. Da li podržavam ili ne, nije bitno, meni je to fascinantno na neki svoj način...
Jedno je jedan od najboljih američkih snajperista iz vijetnamskog rata (zaboravih mu ime) rekao, kada su ga pitali zašto čini to što čini:
"Ne postoji veći lov nego lov na čoveka."
Zanimljivo je da su svi najveći snajperisti često bili lovci u civilnom životu
U vojnoj doktrini, snajperista je nista drugo do - specijalizovani zanatlija. Bas kao i bolnicar, intendant ili miner. Na zalost, emocionalnoj otudjenosti kod vojnika doprinosti upravo cinjenica da se tim ljudima sve sto cine predstavlja kao sljaka, posao koji mora da se odradi - i nista vise. Drugi cuveni element je 'tako mi je naredjeno' - skidanje odgovornosti sa sebe. Sistem nacistickih konc-logora je funkcionisao kao spoj ova dva elementa - rezultat - klanica, ali ljudska.
piro,ukoliko si imalo normalan,ne možeš se distancirati potpuno.snajperisti i služe za eliminaciju ključnih igrača i unošenja pometnje u protivničkim redovima,zato i spadaju u jedinice za specijalne namene...e sad da ja vas pitam,koga bi vi poslali da sredi šutera koji vas kljuca danima,i nanosi vam gubitke,ne birajući od kuvara,saniteta,vozača,CIVILA?
možda nekog pacifistu sa konzervom spreja???
narode ,generalno je rat sranje i to veliko,da nema većeg
ali kad se već nadješ u vrzinom kolu,gledaš da uradiš nešto da se to što pre završi,na način na koji možeš,tako ja gledam nato,a vi imate prava da mislite šta god hoćete,jbg nismo svi mogli da zbrišemo iz zemlje kad je počelo,i nadam se da se nikad više neće ponoviti
Prihvatam ja to muerrrte kao neophodna aktivnost.
Ponekad nema mesta pacifizmu, jer jednostavno nemaš izbora.
Ma i ja lično sam militantan u nekim svojim stavovima. :)
A oko distanciranja.... Ako se bar malko ne distanciraš, kako ćeš ostati normalan?
Cuo sam vec za ovo, ali me je vise iznenadila neka ruskinja koja je imala 300 ubistava u 2. svetskom ratu!
Moram priznati da nisam cuo za njega do sad...al sad sam i na Wikiji video kakvo je mudo bio....Simo FTW!