Куповање свог места у друштву.
Налик покерашком бај ину. Мораш да платиш, да би дошао до осталих играча.
Овај потез углавном повлачи неки богати клинац, који је детињство провео са телохранитељима и играчкама које причају. Пошто не зна како да ступи у комуникацију са људима и евентуално нађе друштво, нуди паре и неке услуге које захтевају трошење истих, не би ли ови постали ''навучени'' на његово бивствовање у њиховој близини, и не би ли им и најмање захтевне послове учинио мукотрпним.
-Идем до града.
-Ево ја ћу да те одбацим. И даћу ти неки кеш да имаш да трошиш..
-Идем до гајбе, гладан сам.
-Ма јок бре, ево водим нас све у мек! После ћемо и на курве!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Oću ja buržoaskog asocialnog drugara, zajebi! +
:+D, u moje vreme je na primer, morao da imao fudbalsku loptu (kožnu, a ne gumenu, kako to vama sada možda čudno zvuči) da bi imao mesta u ekipi na poljančetu.