Početak procesa u kom vaš sagovornik razvija priču o svojoj tužnoj i dramski ispunjenoj životnoj priči. Ma koliko priča ne bila tužna uglavnom se završava vašom dilemom da li da ubijete sebe, svog sagovornika ili da zaplačete od muke. Ovaj proces može biti veoma koban za nervni sistem u slučaju da ste nekim slučajem primorani na opštenje sa rascepljivačem/rascepljivačicom mozga.
Osoba A: Gde si do sad? Čekam te već pola sata. Šta ti se desilo? Zašto izgledaš kao da je neko umro?
Osoba B: Sreo sam Marka, rascepio mi je mozak.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.