Покушај искључивања било чије одговорности за неки догађај, а нарочито своје.
- Чекај, бре, па ти си се креснула са њим док смо још били у вези?!
- Па...
- Могу ли бар да знам зашто си то урадила?
- Па... ето, десило се.
- Десило се? Мислиш нешто као: трчала си улицом, случајно се саплела и пала му право на курац? Па јесте, дешава се...
Najčešći ali ne i najbolji odgovor na neka nama neprijatna pitanja koja se odnose na neku našu glupost. Uglavnom je očajničkog tona u kom se vide kajanje i svest o onome što smo učinili.
(Budiš se u sopstvenoj povraćci na tek opranoj posteljini)
Mama: Stoko jedna, sve smo ti pružili u životu a ti nam tako vraćaš!!! Šta si ti?! Narkoman, alkoholičar?!?!? Kako si mogao tako da se razvališ?! Jel to mora baš atko?!
Ti: Mama..
Mama: ŠTA MAMA???!!!
Ti: Desilo se...
i tako još par sati mama urla a ti gledaš u pod i koristiš svaku priliku da ispadneš dobar
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.