Dinaroid

Deblo međ' granjem. Brdo međ' brežuljcima.
Grmalj kakvog niđe nema kao na obroncima krševitih planina Hercegovine i Crne Gore. On je možda plitak, ali nema problema kojeg on, svojom divovskom snagom, ne može rešiti.
Legenda kaže da je mečki sa obronaka Durmitora javio anđeo u snu i pitao je da li želi da dobije sina učenjaka, koji će biti slabašan i nesposoban za rad, ili sina sirovinu koji će biti mutav. Ona se, znajući kakva je spretnost i snalažljivost potrebna za opstanak na planinskim goletima svete černogorske planine, odlučila za sirovinu. Tako je nastao naš dinaroid.

Visok dva metra, širok isto tol'ko, doista odaje utisak iskonske sirovine naviknute na svakodnevne muke i život Bera Grilsa.
Slepci imaju bolje čulo dodira, nemi - sluha.
Tako da, potpuno neopravdano, u žargonu se ovaj epitet koristi samo u konotaciji loših osobina našeg dinaroida.

- Čujem da je sinoć u Blažo izveo onu Anju u restoran. Jel me loži neko ili?
- Stvarno brate. Niko nije to od njega očekivao. Ali to što je uradio je očekivano.
- Šta je uprsk'o majke ti?
- Naručio je seckanu pršutu i kobasicu, pa se onda svađao sa kelnerom zato što kobasica nije Zlatiborska i nije lepo sušena. Opičio je priču o njegovom kraju i o kobasicama koje se tamo prave. Devojka se smorila i izašla sa spikom da tetki mora da odnese lekove.
- LOL.