Jedna veoma popularna disciplina kada je kurčenje i dokazivanje u pitanju u ruralnim oblastima. Mlađa populacija uživa u ovome, dan kada prvi put podignu traktor pamte celog života, još ako je u pitanju teža mašina od Fergusona (Rakovica ili Ursus npr.) sa pravom dobijaju epitete kao što su "Hodajuća stena" ili "Živa dizalica". U većini slučajeva ovo odmeravanje snaga se vrši pod jakim dejstvom alkohola, a učesnici su često profesionalni lokani cepači drva, građevinski radnici i obični likovi čija težina nije manja od 110 kg. Spektakl počinje usred rasprave dvojice đilkoša i u slučaju da ne mogu da nađu zajednički jezik, obično se prelazi na prepucavanje o fizičkim sposobnostima istih i tu sve počinje. Sve to dobija svoju čar ako je slučajno prisutno par rumenih seljančica ili još bolje par gradskih devojaka koje su tu kod babe i dede za raspust. Onaj ko uspe, postaje strah i trepet, idol mlađih, dika i ponos strarijih što imaju takvu stenu u selu, osobu na koju uvek mogu računaju. Gde god da se pojavi, gde god da bude viđen, seljaći će jedni drugima tiho i sa određenim tonom šaputati da je to "Čovek koji je podigao traktor".
