Nezaobilazna faza u procesu kultivacije najuspešnijih autora Vukajlije. Popularna zbog visokih prinosa čak i u slučaju da se krene od semena relativno skromnog potecijala a pravilno se primenjuje po šemi poznatoj i pod nazivima toplo-hladno, štap-šargarepa ili dobar pandur-loš pandur. Najpoznatije udruženje agronoma koje se bavi ovim metodom je čuveni "Kvakson D.O.O", ali postoje i druga, manje ili više uspešna, koja takođe neguju ovaj postupak.
Sa ovom fazom, ipak, ne sme se početi odmah kako podmladak ne bi prerano pustio korenje dok se još nalazi u silosu sa semenjem od kojeg, figurativno rečeno, nikad neće biti leba. Za početak procesa odgajanja najbitnije je sačekati pravi trenutak u kojem klicu mladog autora treba privoleti, ako je neophodno i silom, da napusti pašnjak s posterima i ilovaču reakcija kako ga visoka jalovost zemljišta i prezastupljenost korova ne bi omeli u nastojanjima da izraste u nešto veliko.
Nakon što je pomenuti rasadnik intelekta presađen na plodnije tle i ponukan da po njemu prospe seme svoje mudrosti pristupa se fazi opisanoj na početku koja se pokazala kao najpogodnija za njegovo plodonosno gajenje. Bitno je da se ni sa jednim korakom ne pretera jer previše zalivanja dovodi do unutrašnjeg truljenja koje slabi stablo i koren pa često prouzrokuje preterano obilan rod niskog sadržaja šećera i hranjivih materija. Na sličan način, preterano đubrenje dovodi do preranog zasićenja i uzrokuje sušenje ili mutacije koje ne samo da imaju niske prinose već ometaju i druge useve u pravilnom razvoju.
- Sranje!
- PLJUS
- Koje govno...
- Ovlažilo!
- đubar
- Gospode, Bože moj, neka mi bude dar tvoj sveti, nafora i sveta voda Tvoja...
- Ne smaraj Gavrentije, znamo da nisi pravi pop, škropi negde drugo.
- R O D I L O !
