Nekada su dlanovi bili vrlo važni kod čoveka. Po velikim dlanovima se moglo oceniti da je neko vredan ili po negovanim da je možda bogat. Vredni dlanovi su svakako bili na ceni jer većina stvari koje je trebalo raditi, radila se rukama, odnosno dlanovima. U tim vremenima postojala je navika da se na početku svakog posla dlanovi malo protrljaju ili da se potapšu jedan o drugi. Dlanom o dlan. Za lake poslove, koji su mogli brzo da se obave govorilo se da će biti gotovi "dlanom o dlan".
Od kada, biti vredan i nije neka poželjna osobina, ne čuje se često ni izraz "dlanom o dlan". Od kada biti vredan, znači biti u najmanju ruku naivan, dlanovi mnogo češće služe za uzimanje i davanje para. Ruka ruku mije.
- Komšija Mića i ja, dlanom o dlan, i nacepasmo deset metara drva.
- I popiste litar i po rakije.
- Pa takav je pos'o.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
sasvim lep sleng+