Nekada su dlanovi bili vrlo važni kod čoveka. Po velikim dlanovima se moglo oceniti da je neko vredan ili po negovanim da je možda bogat. Vredni dlanovi su svakako bili na ceni jer većina stvari koje je trebalo raditi, radila se rukama, odnosno dlanovima. U tim vremenima postojala je navika da se na početku svakog posla dlanovi malo protrljaju ili da se potapšu jedan o drugi. Dlanom o dlan. Za lake poslove, koji su mogli brzo da se obave govorilo se da će biti gotovi "dlanom o dlan".
Od kada, biti vredan i nije neka poželjna osobina, ne čuje se često ni izraz "dlanom o dlan". Od kada biti vredan, znači biti u najmanju ruku naivan, dlanovi mnogo češće služe za uzimanje i davanje para. Ruka ruku mije.
- Komšija Mića i ja, dlanom o dlan, i nacepasmo deset metara drva.
- I popiste litar i po rakije.
- Pa takav je pos'o.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
sasvim lep sleng+