-Primer 90-ih kada je bila hiperinflacija, sankcije, ma znate već... i sada skoro dvadeset godina posle, dolaze ljudi i govore "Eh, te devedesete, vremena koja su bila puna sjajne muzike, kada se znalo ko je glavni, kada su društva stvarno bila glavna, ovo danas je sve mizerno..."
-Primer 40-ih i 50-ih, ratovi, politička ubistva, vreme OZNE, dolaze dve babe i pričaju : "Eh, ta dobra stara vremena kad je Broz bio glavni, e tada se znalo ko je glavni, čim neko malko zeza odmah ga šalju na Goli Otok, a ovo danas gologuzani, ma sve to treba da se vrati OZNA..."
-Vreme Osmanlija, dolaze ljudi koji se voze na Ibarskoj Magistrali i pričaju : "Eh, vremena Turaka, tada su se putevi stvarno pravili domaćinski, nisi se mučio već lepo napadaš Turke i sve im otimaš pa bežiš u brda, ta dobra stara vremena, a ne ovo danas kada moraš da trpiš ova sranja, a nemaš u brda da bežiš..."
-2050. Srbija konačno ušla u EU, dolaze dva čoveka i pričaju "Eh, te dvehiljadite, to su bila vremena, nisi morao da okrećeš glavu na svaku star da ne bi prekršio neki zakon, mogao si slobodno da uzimaš šta želiš, tada smo se stvarno osećali slobodno..."

Nikada nije bilo baš toliko dobro, u našim sećanjima ostaju samo lepe stvari i sada govorimo da su ta dobra stara vremena. I sada nam se događaju lepe stvari pa će u budućnosti i ovo biti "Dobra stara vremena." :)

U parku se kamenjem gađaju deca. Prilazi jedan roditelj i vikne:
"Kakve su vam to debilne igre, gađate se kamenjem, hoćete jedno drugome oko da iskopate?
Kad sam bio vaših godina mnogo sam bolje igre igrao.
Sa svojim najboljim drugom Perom sam se igrao Robina Huda. On lepo stavi jabuku na glavu, a ja zategnem strelu... Ah, da, danas bi imao 40 godina."

Ovo je moguce zato sto ljudi zaboravljaju lose stvari i secaju se samo onoga sto je za njih bilo dobro,a i problemi deluju laksi,kada uspemo da ih resimo!

- Vidiš, dete, ovu šljivu? Nemo’ da trepćeš ko svraka na jugovinu. E to ti je naše zavetno drvo. Ocrvotočilo se, što jes’- jes...Sad je suva šljiva... heheee... A i moralo je, dete, od tol’ko krvi. Šta je, šta grčiš nos? Ratna vremena, golotrbna... Idemo tako kroz neki šljivik, gazdinski, lep šljivik a mudare samo lagano opadaju s jedno dva’es, pe’set šljiva. Neće se ni poznati da prepuniš šubaru, kontaš. Ali, oćeš, čiča im’o sina vojvodu, ’de smeš! Posle... ’de smeš sad kad si u partizani- drugopozivci!... A rodile te godine, sećam se ko danas, neke belošljive da te Bog ubije!... Oćeš, prepunio bi očas i titovku, al’ sine naređenje: ko uzme ma i jednu crvljivu moravku, da se strelja na lice mesta... Dobra stara vremena, dete, puj, puj... Ali, fala dragom Bogu, pretrajasmo nekako... Ajd, u to ime... vojmi Oca... Živ bio! ...Uf ... božanska!...Brrr... Deka peko!... Otkud deki šljive?... Eeeeee...vidiš onaj komšijski šljivik, nema tristo metara...