Kad se streljalo za šljivu.
- Vidiš, dete, ovu šljivu? Nemo’ da trepćeš ko svraka na jugovinu. E to ti je naše zavetno drvo. Ocrvotočilo se, što jes’- jes...Sad je suva šljiva... heheee... A i moralo je, dete, od tol’ko krvi. Šta je, šta grčiš nos? Ratna vremena, golotrbna... Idemo tako kroz neki šljivik, gazdinski, lep šljivik a mudare samo lagano opadaju s jedno dva’es, pe’set šljiva. Neće se ni poznati da prepuniš šubaru, kontaš. Ali, oćeš, čiča im’o sina vojvodu, ’de smeš! Posle... ’de smeš sad kad si u partizani- drugopozivci!... A rodile te godine, sećam se ko danas, neke belošljive da te Bog ubije!... Oćeš, prepunio bi očas i titovku, al’ sine naređenje: ko uzme ma i jednu crvljivu moravku, da se strelja na lice mesta... Dobra stara vremena, dete, puj, puj... Ali, fala dragom Bogu, pretrajasmo nekako... Ajd, u to ime... vojmi Oca... Živ bio! ...Uf ... božanska!...Brrr... Deka peko!... Otkud deki šljive?... Eeeeee...vidiš onaj komšijski šljivik, nema tristo metara...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Za novajliju odlicna. Primer odlican e sad mogao si malo drugacije naslov i definiciju, mislim da si trebao naslov da stavis kad se streljalo za sljivu a u definiciji da malo opises kada i sto i da napomenes da su to bila dobra stara vremena. Al novi si pa se prasta
Ma da...samo nisam imao strpljenja šljivu još da oprskam ko velim zdravije je, organski!