Постоје бројне религије, а самим тим и многобројни богови. Једни имају већа муда од других. Други имају веће сисе или 6 руку, или огроман пивски стомак. Трећи су гимнастичари. Е сад, веровањем у једног од тих богова добијамо хришћане, католике, будисте, па чак и атеисте који не верују у постојање ни једног од горе наведених, док агностици имају научни приступ целој овој фами и бајкама око ње, па стога траже чврсте доказе за постојање тих узвишених бића које ми називамо богови.
Али свима је једна ствар заједничка, а то је да мисле да ако се буду молили својим боговима и веровали у њих, да ће им њихов Бог услишити молитве. Сви верују да ми имамо нашег ствараоца који контролише и управља нашим животима.
И тако док се ми молимо своме Богу да нам услиши молитве, наш ствараоц вероватно кулира на некој планети удаљеној на милионе светлосних година (наравно, с обзиром на то какви су људи на Земљи није ни чудно што је тако далеко побегао након што је видео шта је створио) и услишава молитве људи, у зависности од тога како је расположен.
Ако му ујутру кафа није како треба док седи за својим супериорним компјутером и управља људима на планети земљи, оде пола Јапана због цунамија. Ако му жена није лепо опеглала свемирско ултра - резистентно одело, он отвори пар вулкана на земљи, само зато што му се може.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.