Don komšione je čovek najviši u hijerarhiji komšijanja koji vodi glavnu reč u razgovorima o porocima i ostalim stvarima navedenim u prilogu "komšijanje". Nekada ovakva pozicija nije ni postojala dok starije komše nisu mladjeg komšu(S.N.), koji je počeo ovu kulturu, tako prozvali. Zvanicno mladji komsa jos nije dobio tu titulu ali će mu biti dodeljena na ceremoniji dana kada (23.5.) starije komše budu potpisali i ostavili svo nasledstvo mladom donu na poverenje i vaspitanje mladjih komša. Stari don komšione uvek se određuje na dan poslednjeg komšijanja, ali se to uglavnom zna i mnogo ranije. Ukoliko se tokom vlasti dona pokaže da nije dovoljno dostojan, novi kandidat mora da ide na komšijski dvoboj u brzom pušenju cigare. Uglavnom se to ne desava osim ako don komšione nije izbačen iz škole ili se ne zadušmani opasno. Komšijanje se prenosi sa generacije u generaciju i ostace tako dok je veka i vekova a don je prolazan i najbolji će ostati zapamćen među novopecenim komšama.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.