Sinonim za luzera, propalog čoveka, zaboravljenog asa, neuspelu osobu sa nerealnim ambicijama. Nekad je bio komandant nekakvih opskurnih Belih orlova, predsednik opskurne stranke, glavni i odgovorni urednik raznoraznih opskurnih časopisa koji su se gasili nakon samo par brojeva... svoje trenutne godine (pedesete) provodi konstantno na fejsbuku, pišući gomilu frustriranih tirada o svetu koji mu nije dozvolio da se ispolji i ostvari. Ne mogavši da igde drugo uspe i pokaže sposobnost (koju ne poseduje), Dragoslav Bokan kači hrpu svojih tekstova na fejsbuk, željno čekajući lajkove kao jedina realna priznanja koja su mu preostala. Briše i blokira svakoga čije mišljenje se makar malo razlikuje od njegovog, iživljavajući tako neostvarene fantazije o slavi, vodjstvu i autoritetu. Nesposoban da se nametne bilo kome u realnom životu, taj kompleks leči na društvenoj mreži. Feminiziran, bradat, napadno debeo, zapušten, tankog, ženskastog glasa i manira, lišen bilo kakve harizme - jedino na svom fejsbuk profilu, kroz lajkove i pohvale nekoliko desetina (uvek istih) zaludnih prolaznika, hrani svoje nerealne fantazije i postaje ono što u realnom životu nikad nije mogao, ni uspeo. Autoritet.
Koliko si jadan na skali od jedan do Dragoslav Bokan?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Одлична анализа!