Držanje govora na naučnoj konferenciji može biti jako stresno. Još je veliki Dostojevski rekao da svi dobri govori liče (bar po strukturi) jedan na drugi, dok su svi loši loši na svoj način.
Ukoliko ne želite da završite u drugoj kategoriji, potrebno je pridržavati se jasno definisane strukture:
1) Uvod u problematiku.
2) Zanimljivost/relevantnost date problematike.
3) Uklapanje date problematike u širu sliku.
4) Metodologija istraživanja.
5) Rezultati istraživanja i njihova interpretacija.
6) Kratak i jasan zaključak.
7) Osvrt na planirani budući rad.
Govor treba da bude tečan, prelaz sa slajda na slajd ležeran. U isto vreme ne treba naučiti sve napamet i pričati robotski, već se približiti publici, držati je zainteresovanom i intonacijom naglasavati najvažnije.
Kao primer uzet je legendarni govor Save iz Kikinde.
1) Definisanje problematike:
"Puna bašta vode."2) Zanimljivost:
"Otkud voda? Kiša nije padala, leto, sunce grije, avgust mjesec."3) Šira slika:
"Oni tamo kartaju šaha... a sirotinja jadna nema kruva da jede."4) Metodologija:
"Uzmem drveni krst, stavim pored septičke jame i napišem - skočio sam u septičku jamu zbok kikindških pedera, kurvi, miliardera, jajara, licimura... I popnem se na tavan."5) Rezultati i interpretacija:
"Nije prošlo pola sata, stižu tri kamiona iz komunalnoga... Oni su jamu ispraznili tri metra do govana... Kad su septičku jamu ispraznili, vidjeli su nema Save, nema čoeka, đe čoek... Jesam li vam lijepo rekao da ćete morati doći, jebem vam sve živo i mrtvo"6) Kratak i jasan zaključak.
"Kraj... Tako sam opametio kikindške pedere i kurve i budale i licimure."7) Osvrt na planirani budući rad.
"Zbogom, Kikindo, na kurac te nabijem."
