Svojevrsno veštačko mikrohranilište gde cvetaju razne bakterijske kulture, plesni i gljive(to su već ekstremni slučajevi) u, kao što ime kaže, tegli džema. Za razliku od laboratorijskih nalaza i kultura(urino, kopro, itd.) koji imaju neku svrhu, džemokultura je nastala čisto kao posledica lenjosti vlasnika već pomenute tegle džema. Prate je karakterističan miris jakog intenziteta i neretko razne nijanse zelene, plave i žute boje koje se penju po zidovima tegle. Česta pojava u studentskim domovima.
Pored džemokulture, postoje varijante tipa: tortokultura, kolačokultura, voćokultura, salatokultura...
Sredina Jula, soba u izvesnom studentskom domu. Docimer upada u sobu.
- E, brate, imaš nešto za has? Nemam para više a umirem od galdi.
- Nemam ništa. Hoćeš da ti pozajmim koji dinar?
- Ma jok, ionako mi sutra šalju pare, ja mislio ako imaš nešto ovde (primećuje teglu džema od šljiva na ormaru). Ijao, vidi džem. Jel to od šljive?
- Jeste, ali stoji tu već sto godina, mani ga.
-Ma nema veze (Već uzima teglu) samo malo da zamezim.
-Ozbiljno ti kažem, ne otvaraj, to je džemo...(Docimer prekida)
-Ma za dobru svinju neme loše pomije. (Otvara teglu i udara ga talas miomirisa). U jebote, kako kandira! Idi bre u kurac, kol'ko smrdi ovo!
-Lepo sam ti rekao da je to džemokultura.
-Ušlo mi je u sinuse! A jebote, peku me oči!
-Ae zatvori ga, da se ne pogušimo.
