Jedno od najvećih pitanja u istoriji čovečanstva ne baš često postavljena od strane neupućene omladine i običnih laika.
Svrstava se u grupu tema koja ima mnogo floskula i neodrednica, ali i jako mnogo uticaja na moderno društvo u celini.
Kao i uvek, uzrok žučne rasprave izmedju najcenjenijih umova današnjice, još je i veliki mudri Sokrat postavio slično pitanje Trasimahu na koje ovaj nije imao odgovor.
Začudo ova tema jos uvek ostaje velika misterija, naročito za one koji ne mogu shvatiti a ne trude se da je shvate.
Kao sto kaže najcenjeniji mislilac XVII veka Džon Lok "duh je po rođenju „tabula rasa“; „ničeg nema u intelektu što prethodno nije bilo u čulima“
Stime se ne rešava ovaj vrlo komplikovan problem ali daje neki nagoveštaj o daljem toku ove zaista zanimljive teme.
Problem ustvari i nije ova tema već zaključci koji se mogu iz nje izvući, neki su sasvim pogrešni a neki postavljaju čak i nova pitanja na koje još niko nije dobio odgovor.
Kad smo već kod rešenja, rešenje i ne treba da postoji, važan je naš domet saznanja koji je istovetan sa domenom našeg iskustva i naša ideja koja označava svaki sadržaj svesti, a ne samo opšte pojmove ili „univerzalije“. (ideja subjektivnog idealizama).
Nego da se vratimo na pitanje problema, Sokrat je jednom rekao "Ja znam da ništa ne znam (starogrčki: ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα; latinski: scio me nihil scire)" što se može reći i za ceo ovaj problem ali nikako ne izvlačite izhitrene zaključke iz ovoga, jer osporivači ove teorije tvrde da se na osnovu ideja nikada ne može dokazati postojanje stvari po sebi.
Velika greška ove teorije u stvari po Epistemologiji sasvim nešto drugo a po drugima koji pripadaju liberalnijoj struji idealista greške su samo privid pravog pitanja, koji još uvek čeka odgovor.
Dakle sagledajmo problem iz perspektive samog epistemičkog vrednovanja.
Zato bih se osvrno na jedan od glavnih problema na koji su naišli mnogi koji se bavili ovom tematikom, a to je naravno kritičko mišljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam.
Dakle zaključak je, takođe, rezultat razloga, argumenata, u čemu se ogleda njena racionalnost.
Sve u svemu niko nikad neće razumeti retoričko empiričko saznanje celog ovog eseja, a kamoli dati odgovor na ovo večno pitanje koje glasi: Zašto bre pojedini ljudi vole toliko da flozofiraju?
