Slavski escajg je u selu poznatiji kao rosfraj ili rostvaj ili kako god.

Sleng za previše bižuterije i raznog nakita na devojkama.

Оно што „опасни момци из краја”(читај:неиживљени клинци који мисле да су мафијаши после два одгледана филма) носе за појасом или испод јакне. Обично су то кухињски ножеви са којима се обрачунавају са „екипом” из другог краја/места.

Ukoliko je u dovoljnom broju poređan oko tanjira, predstavlja izvanrednu stratešku metodu za naterivanje većine normalnih gostiju da odustanu od jela.

Pribor za jelo (kašika, viljuška, nož). Izum nastao kad su Nemanjići došli na vlast u srednjem veku. Srbi su bili prvi koji su koristili escajg za vreme jela. Do tad je narod u drugim državama jeo prstima sve dok za vreme krstaških ratova Fridrih Barbarosa nije posetio Srbiju gde je video kašike, viljuške i noževe napravljene od zlata, i od tad se escajg primenjuje u svim državama.

Sasvim nepotreban i nebitan, možda i štetan fenomen. Dok smo mi u srednjem veku jeli zlatnim viljuškama, Nemci su jeli rukama. Pa gde smo mi, a gde oni?

Suvenir koji nosis iz svakog iole dobrog hotela, restorana, kafane i sl.

Takodje sinonim za razanj.

Srpski razlog za ku*cenje u modernom drustvu...