U suštini, većina likova, bića i bajki iz, navodno, folklornog nasleđa naroda Zapadne Evrope, je zapravo nasleđe slovenskih naroda sa Balkana (prvenstveno Srba i Hrvata). Mi smo izmislili vampire i vampir je reč srpsko-hrvatskog porekla, vukodlak je naš, vile, babaroga, pa i bajke braće Grim. E kako sad to da su Snežana, Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica i ostale devojčice i dečaci naši pitate se vi? Braća Jakov i Vilhelm Grim su pre svoje književne karijere bili prevaranti koji su putovali širom ondašnje Austrije i ostalih nemačkih država i varali narod loveći "veštice", "vampire", "zmajeve" i slično. Došli su tako i u naše krajeve (Vojnu Krajinu), gde su pokupili gomilu priča iz narodnih predanja Srba i Hrvata. Skontali su da, sa minimalnim "friziranjem" i mešanjem sa par sopstvenih izmišljotina (kojima su i varali narod), mogu te priče i bajke da prodaju kao književno delo i zarade lovu. Tako su evropljani, koji su se držali veštica, patuljaka i zmajeva k'o pijani plota, dobili likove i priče za koje su ubeđeni da su njihovi.
Vampir, vukodlak, babaroga, dobre i zle vile, čudovišne zmije, šumski duhovi (elfovi, da, da, elfovi, otud običaj kićenja jelke za Božić i Novu Godinu, jer su Sloveni nosili darove šumskim duhovima kada u zimsko vreme idu u šumu da seku drva i krili se ispod jela čije su grane pravile prirodan zaklon od hladnoće, pa su mislili da tu žive dobri duhovi i bića, a u kasnijem periodu su jele prenosili u centar sela i u kuće), Snežana, Pepeljuga, Crvenkapa, Ivica i Marica, divovi, zlatna jabuka (u originalu zlatni žir, hrast je bio sveto drvo i otud paljenje badnjaka), lovac-heroj u mnogim bajkama (Sloveni su prvenstveno bili lovci-sakupljači pa su te legende o hrabrom lovcu ostale u narodu) itd.
