Ja samo da se javim ovde.. :D ^^
E jebiga, mogao si da nam otpevas neku reggae pesmu kad si vec dosao. :)
Am, pa šta bih vam to mogao odpevati, hm, hm... ^^
Rispekt za Uroša i ostale na temi! :)
http://www.youtube.com/watch?v=akMLoELGKZg&feature=related
Kakav koncert!!!
http://www.youtube.com/watch?v=Fzm7gJtdFr0
kako ja nisam ranije video ovu temu???
Ajsbrn...
Па, не бих баш рек'о да је Ајзбрн реге, више ми дође ки Хардкор, Репкор, али ајд, може да прође ;))
Иначе, реге - волееем!
Мисиз Т, ово Матисјаху?
Јасно. Д мастер.
Одличан је, хвала. И ја сам нешто постовао од њега пре пар постова. Сјајан Јеша :)
Koreni rege muzike.
Prema nekim autorima jamajčanska narodna (folk) kultura je izvorna afrička kultura, nepokvarena evropskim uticajem. Drugi smatraju da je presudan uticaj engleske kulture, s obzirom da je Jamajka decenijama bila engleska kolonija. Ustvari se nijedna od ove dve definicije ne moze apsolutno prihvatiti - jamajčanska kultura je po svojim korenima afrička i taj uticaj je u znatnoj meri izražen u svim vidovima jamajčanskog narodnog stvaralaštva, međutim taj afrički uticaj je pretrpeo velike izmene usled viševekovnog kolonijalnog ropstva i uticaja koje su evropski, odnosno engleski doseljenici imali.
Najuočljiviji afrički uticaj ogleda se u Pokomaniji (Pocomania ili Kumina), afričkom kultu obožavanja predaka, čiji rituali obuhvataju i pevanje i igranje. Pokomanija je u velikoj meri povezana i sa kultovima kao sto su Myalism, Zion Revival i Revivalism, s tim da je prvi vise afrički, drugi više hrišćanski orijentisan, dok treći kombinuje oba ova uticaja. Pokomanija posebno dobija na značaju od 60-tih godina 19. veka. U ovom periodu izražen je uticaj hrišćanstva u vidu crkvenih himni, koje su izvođene na "afrički" način - kraće strofe se naizmenično ponavljaju, najčešće jedan glas vodi dok ostali zatim ponavljaju, ovakvo pevanje je najčešće praćeno snažnim ritmom na perkusijama. Ovaj način pevanja i sviranje prihvatiće kasnije Rastafarijanci u svojim Nyabinghi himnama.
Jamajčanska muzika je oduvek kombinovala ritam Afrike i melodiju Evrope. Prva široko rasprostranjena muzička forma na Jamajci bio je Quadrille. Nastao je iz pokučaja crnačkih seoskih bendova da kopiraju evropsku muziku za igru, odnosno muziku koju su evropljani igrali na svojim balovima. Quadrille bendovi su kao osnovu koristili narodne pesme Jamajke. Obično su se sastojali od dve gitare, bendža, flaute i violine.
Krajem 19-tog veka bila je izražena velika stopa migracije u zemlje Centralne Amerike, kao sto su Kuba, Panama i Kostarika. Većina ovih emigranata su bili sezonski radnici, koji su se zatim vraćali na Jamajku donoseći nove kulturne uticaje. Kuba je, geografski, najbliži sused Jamajke, zato i ne čudi da je osnovni ritam menta slican onome kod kubanske rumbe. Međutim, postoji jasna razlika u muzici bivših engleskih i latinskih kolonija. Dok se muzika bivših engleskih kolonija (R&B, kalipso, reggae) obično zasniva na pravilnom, konstantnom ritmu, muzika bivših španskih i portugalskih kolonija (samba, meringe, rumba) je najčešće poliritmična i, na neki nacin, više afrička. Ovo objašnjava zašto reggae ima mnogo više sličnosti sa kalipsom nego sa rumbom, iako je Trinidad mnogo udaljeniji u odnosu na Jamajku nego Kuba. Bez obzira na svoje poreklo, mento je bio najpopularnija muzička forma na Jamajci sve do 30-tih godina 20. veka. Čak je i danas mento zadržao nešto od svoje popularnosti, pre svega u seoskim oblastima. Mento bendovi najčešće imaju gitaru, flautu, bendžo, violinu, pikolo flautu, rumba kutiju, šejkere i zvečke. Jedan od najpoznatijih mento izvođača bio je "Sugar Belly" Walker.
Početkom dvadesetog veka Jamajčani sve češće odlaze u SAD na rad, najčešće na plantažama pamuka. Sa sobom donose do tada nepoznat zvuk na Jamajci - američki R&B (rhythm & blues).
http://www.youtube.com/watch?v=o9YT20VkQXA