Гојазност: Друштвени паразит или само стереотип?
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Ова тема је произишла из теме "Плес: Друштвени паразит или само стереотип?". Зарзлог отварању ове теме је дебата везана за примордијални разлог гојазности - инстинкт или нешто друго.
Господин Медикус заговара да је крив инстинкт за преживљавање, док се ја противим тој идеји, тј. сматрам да су људи сами крви за гојазност, а не њихова природа.
Да људи не би листали поменуту тему, написаћу све што сам рекао тамо, а верујем да ће Медикус исто то урадити како би остали имали о чему да размишљау и уђу у ову дискусију. Али ћу напоменути прво суштину Медикусовог исказа - ако сам омашио, исправи ме молим те:
Људи једу инстинктивно како бих нагомилали довољно масног ткива да би преживели неповољне услове живота - суше, зиму и слично.
Моји разлози због којих оспоравам овај механизам настајања гојазности јесу катаболички и анаболички путеви у људском (а и шире) организму.
Главни разлог због којег оспоравам затупника инстиктивног механизма гојења је искоришћавање енергије масног ткива, као и метаболизма масног ткива у презимарских животиња.
Почећу од презимара - пример медведа (основа важи за све остале):
Презимари се тове из више разлога. Први је таложење потенцијалне хемијске енергије за одржавање базичног метаболизма и за складиштење градивних блокова. Други разлог таложења масти је постојање мрког масног тиква код поменутих животиња. Животиње које нису презимари имају мрко масно ткиво само док су врло млади и оно ишчезава. Улога овог масног ткива је термогенеза и самим тим одржавање сталне телесне температуре. Дакле, допуна мишићним трзајима који исто тако стварају енергију. Међутим, док мишићи искључиво користе глукозу (као и нервно ткиво), доста је економичније користити масно ткиво за термогенезу у тим ситуацијама, јер се масне киселине тада не конвертују у гликоген и глукозу и тиме се чува драгоцена енергија.
Мислим да сам овим објаснио један аспект преживљавања зиме товљењем људи.
Други аргумент који ћу изложити јесте начин коришћења депоа енергије у нашим организмима. Главни извор енергије, као и код осталих живих бића, је глукоза. Вишак глукозе се таложи у јетри у виду гликогена. Из јетре се глукоза транспортује до мишића где се она употребљава за покретање мишића. Постоје три врсте разградње глукозе и то су гликолиза, мелчнокиселинско врење и респираторини ланац. Респираторни ланац даје највише енергије сачуване у виду АТП-а, док ова друга два начина добијања АТП-а се одвијају када мишићи остају без кисеоника услед великог оптерећења.
Е сад, гликоген се константно троши и обнавља у зависности од потреба организма. У гликогену има довољно енергије да се човек снабде њоме око 24 часа. Међутим, у литератури из које сам ово учио не пише да ли то важи за базични метаболизам, или за просечан рад. Тако да ћу бити слободан (и превише) да кажем да гликогена има довољно за 12-24 часа. Након тога почиње да се троше залихе масти и преводе у глукозу током глуконеогенезе, где се троши АТП и самим тим се смањује енергетска вредност масти. Други процес који се одиграва паралелно са разградњом маси услед гладовања је и аутодеструкција протеина зарад обнављања залиха есенцијалних аминокиселина (аминокиселине које нисмо у стању да сами синетишемо већ их уносимо храном). То значи да гладовање има огромне последице.
У неким списима сам нашао да је човек у стању да гладује до две недеље без икаквих последица по организам, ако тада нађе храну. Такође, неке књиге сугеришу да човек може без хране да преживи два до три месеца.
Следећа ставка коју бих изнео јесте гојазност као нешто што спутава организам да се слободно креће. Гојазан човек је склонији постајању хране другим ловцима од витког човека. Пошто сматрам, а досада у својим учењима нисам нашао на нешто што сугерише супротно, инстинкти никада немају ефекат који може толико да угрози опстанак јединке. Чак је инстинкт за преживљавање јачи и од мајчинског инстинкта. Написаћу експеримент касније, ако неко жели, али ме мрзи и мислим да је офтопик.
Још једна ставка (која је по мом мишљењу лабава, ал ваља рећи) је то што су људи у почетку настањивали подручја која су била доста блажа климатски, и имала условно речено доста хране - око центра земље и мало северно и јужно. Исто тако сматрам да су почели да настањују северније и јужније делове тек када су овладали уметношћу лова и пољопривреде.
Дакле, моје мишљење да гојазност није условљена инстикнтом је заснована на следећем:
- Гојазност те чини лакшим пленом
- Гојазност је адаптациона карактеристика презимара, који имају добре механизме за искоришћавање енергије из масних киселина
- Начин коришћења масти зарад употребе локомоторног и неуроендокриног система је доста скупља од искоришћавања угљених хидрата, и врши самодеструцкију протеина
- Људи су настањивали пријатељски настројена климатска подручја
Медикус, настави :Д
Neke stvari si u pravu, ali si ih potpuno pogrešno interpretirao!
Da krenemo redom:
1.Mrko masno tkivo, opstaje i u odraslim jedinkama, oko vrata i na plećima!
2.Mišići imaju sopstven depo glikogena, koji služi isključivo za mišiće, jer se ne može transportovati u cirkulaciju (nedostaje glukozo-6-fostat)
3.Energetski bilans oksidacije glukoze u laktet iznosi 2 ATP-a
Energetski prinos pri razgradni glikogena je 3 ATP-a
Energetski prinos pri oksidativnoj fosforilaciji je 34-38 ATP-a
Energetski prinos pri ß-oksidaciji masnih kiselina je 106-148 ATP-a (u zavisnosti od tipa masne kiseline, palmitatska, stearinska etc.)
Ti sam proceni, koji od ovih načina dobijanja energije je najefikasniji...
4.Obavezni gubitak proteina tokom dana je 20-30g. a ozbiljnija potrošnja proteina (do 125g/dan) se javlja TEK nakon iscrpljivanja zaliha ugljenih hidrata i masti (u metabolizmu poznatih kao ''štediše proteina''). A potrošnja lako mobilnih proteina na početku gladovanja nema nikakvog štetnog dejstva.
5.Preterana gojaznost naravno da je faktor rizika, za mnoge bolesti, kao i za izedanje od strane predatora. Ali ja govorim o umerenoj gojaznosti, gojaznosti neophodnoj za preživljavanje...
6.Moderni ljudi su nastali u pleistocenu, ledenom dobu koje je počelo pre cirka 130000 godina, i trajalo do pre 12000 godina! Nema razloga da napominjem da su ljudi i te kako naseljavali severne delove hemisfere, u kojima nije bilo tako bajno i sjajno!
Dakle da i ja sumiram:
''Гојазност те чини лакшим пленом ''
Preterana gojaznost, možda, umerena gojaznost je pomagala ljudima da prežive oskudne periode.
''Гојазност је адаптациона карактеристика презимара, који имају добре механизме за искоришћавање енергије из масних киселина''
Jedina prednost prezimara je veća količina mrkog masnog tkiva, čija je glavna uloga, termogeneza; dok je termogeneza belog masnog tkiva, iako značajna, ipak sporedna funkcija.
''Начин коришћења масти зарад употребе локомоторног и неуроендокриног система је доста скупља од искоришћавања угљених хидрата, и врши самодеструцкију протеина''
Dobit od glukoze je maksimum 36-38 ATP-a, Maksimalna dobit od masti je 106-148 ATP-a
''Људи су настањивали пријатељски настројена климатска подручја''
Ako se poslednje ledeno doba završilo pre 12000 godina, a ostaci ljudi (kako modernih, tako i izumrlih vrsta ljudkog roda) su pronađeni širom Evrope i Severne Amerike (koje su budi rečeno bile pod direktnim uticajem ledenog doba), ti zaključi u kakvim su uslovima živeli i preživljavali!
PS. Kako ti zamišljaš da su ljudi preživljavali surove periode, bez dostupne hrane u dovoljnoj meri, kojih je kao što rekoh, bilo i suviše?
Људи, ово је подфорум ''Политика и друштво'', а не ''Ја и моје тело''.
Очекивао сам да пишете о утицају гојазности на политику и друштво. И молио бих вас да се држите политике и друштва, да не би дошло до затварања теме или пребацивања на подфорум Разно.
Елем, рекао бих нешто поводом тога.
Ја бих увео порез на гојазност. Али тако што свако стане на вагу, па се утврди тестовима да ли је гојазан или не, на основу конституције и количине сала у телу или чега већ.
Прошле године су код нас увели порез на гојазност на један потпуно ретардиран начин - тако што су увели порез на масну храну. Еј?
А шта да радим ја овако жгољав, кад ми треба тона масне хране да бих се угојио? Има ли то смисла? Зашо нико није рекао ''Па, не гоје се сви људи подједнако од масне хране''
Nije mi jesno sto bi se uopste uvodio porez na gojaznost.
Нпр. зато што аутобус ГСП-а којим се возим троши више бензина на превоз гојазних људи, а има мање места у истом.
Или нпр. да би људи били здравији?
Али, као што рекох... Код нас погрешно спроведено.
Rečima moje babe:
'Ju kaka si dete, ki da je'š 'aram. Pa u moje vreme mršavi su bili samo oni koji nisu imali šta da jedu!
U, jee!Nikad mi nije palo na pamet za taj problem sa autobusom.Vrlo zanimljivo!
A sto se tice tog poreza na masnu hranu, slazem se da je bez veze.
A što se uticaja gojaznosti na politiku i društvo tiče... ako se zaista uvede porez na gojaznost, država ima da procveta! Šta mislite, koliko će se samo novca slivati u kasu, kada porez počnu da plaćaju političari, popovi, lekari...
Pa samo od Čanka će moći svake godine po vrtić da se napravi!
Ja da dodam da sam čuo, da ljudi jedu jedini i iz zadovoljstva. Tako da je danas ta gojaznost i gurmanluk totalna zabava i zajebancija. Tolko.
U biologiju se ne razumem, i to, ali za porez na primer na gojazne, gojazni ljudi u startu troše više novca na hranu, donekle i odeću tako da indirektno plaćaju taj porez na budale, povećavaju dobit prehrambenih i trgovinskih radnji koje to sve kroz porez plaćaju državi.
Ako bi se uveo porez na debele oni bi duplo plaćali i onda bi:
1) eskivirali taj porez, krijući svoju težinu i ostalo, to ne bi moglo nikako dobro da se izmeri u ovo državi, znači klasična priča, veća poreska stopa, manji poreski prihodi.
2) nastavili bi po starom, kao duvandžije i alkoholičari koji plaćaju i dodate akcize i ostalo samo da bi uživali, na taj način država ubira veći porez, ali s druge strane gojaznima ostaje manje para da kupe druge stvari koje nisu hrana i donekle odeća i na taj način smanju prihode neprehrambenih i trgovinskih radnji koje bi dobile veći prihod da su ovi kupili od njih, sledi manaj dobit, manje pare za državu. Ista je fora sa poskupljnejem struje, isti kurac, jer ljudima manje ostaje para da kupe druge svari, koje bi bile oporezovane i tako dalje, i tako dalje...
Valjda sam u pravu, neko moje razmišljanje. ;)
Problem je sto bi tu bilo dosta prevare, jer nista u ovoj zemlji ne moze glatko da prođe, pa misilm da nam sad ne treba jos jedan problem te vrste.
ma gde će se slije veći porez, to veze s vezom nema.
Кад се разбудим демантоваћу те Медикус, а Џими, ово јесте везано за друштво јер се ради о пореклу гојазности, тј. да ли је гојазност инстинктивна појава нашег друштва или нешто зашта је само друштво криво.
Е, ако сам лоше протумачио наслов подфорума, тј. политика и друштво у смислу политике и њеног утицана на друштво, онда није место теми овде, али, ако се наслов тумачи као политика соли и као друштво соли и као утицај једног на друго, онда теме стоји да бите овде. Реци шта је од та два па ћемо да кренемо даље.
Него, Џими, је л' ова тема на месту или да је премешташ?
Ма, бре, све је на месту. :)
Ja bih pre uveo porez na svako W umesto V, na svaku 0(nulu) umesto O, na svako X umesto H! Sjeba nam jezik dečurlija!