Prijava

Разумем али не схватам. Мада ме ниси баш најбоље сконтао. Знам ја све те глупости како пи електони утичу на стабилност..бла бла... Него ме интересује конкретно оно срање са чворним равнима код преклапања таласних функција у полиенским везама. Колико ме интересује нестабилност ових, толико ме интересује стабилност ових других по овом моделу.
У сваком случају фала.

...мислим да је фолија замрмотила зав у чоколаду...

Pa, prema Šredingeru jedna ravan može da ima samo jedan čvor. Iz talasne funkcije, kad je diferenciraš, dobivaš da preklapanjem funkcija singularnih čvorova u polienskim vezama elektronski oblak stabilizuje vezu ukoliko se veze ne nalaze na susednim C atomima.

...buđav lebac :)

... vala baš ... :)

Хехе, њамњамњамњам. Него опет ми ниси одговорио ;). Нема ни везе снаћи ћу се некако ваљда. Погледаћу шта тачно не знам па ћу онда да поставим питање пошто овако можемо до 2058.

Od ovoga boli glava u potiljku! Ko pomene hemiju na parastosu ga pominjali...

e jel znas mozda kako se pavi dimna bomba,posto se seccam da nam je nastavnik u osnovnoj smuckao nesto vljad je koristi fosfor ili jebem li ga sta li je i ono odjednom zacadilo...poceo dim da pici aj zdrao...pozzz

Пази, може фосфор, али се он релативно брзо потроши тако да није баш прикладан за то. Најбоље су неке врсте пластика које када увијеш у алуминијумскуфолију са папиром (рецимо од чоколаде) много дуго пуше бело-сивим (мало смрдљивим)димом, и могу да да пуше и више од минута у зависности од умећа мајстора. Сећам се да смо се као клинци такмичили ко ће бољу да направи, али се не сећам која је пластика била... ај сад гуглуј мало па се снађи.

joj hvala ...cuo sam za to ...mislim da se uzme ping pong loptica pa se iskida i stavi u foliju od cigara...al nisam siguran...ne pokusavajte ovo kod kuce draga deco..pozzz

koja se hemijska rekacija odvija mozgu kada lizergichna kiselina dodje u dodir sa nashim jezikom?

Није паметно палити фосфор јер су његови оксиди јако отровни... Доводе до распадања виличне кости и носног ткива... гадна ствар...
Међутим, може се направити прилично једноставна и јефтина димна бомба са шећером у праху и калијум-нитратом. То двоје помешаш ОПРЕЗНО(калијум-нитрат је јако оксидационо средство и зна да буде осетљив на трење, најбоље је да ставиш и једно и друго на папир и онда наизменично подижеш леви и десни крај папира док се добро не помешају)и запалиш... Боље изгледа када се стави у неку цев(пожељно картонску, већа је шанса да се запали, али не прави гелере у случају да дође до експлозије)... Заборавио сам тачан однос, али у суштини, што више калијум-нитрата више пуцкета, а што више шећера у праху-више ће да дими... Обавезно палити на отвореном простору и што мању количину... на своју одговорност...

Elementi O-te grupe nazivaju se još i plemenitim gasovima, dok su se ranije nazivali inertnim gasovima jer se verovalo da se nulto*valentni i da ne grade jedinjenja. Otuda potiče naziv same grupe.
@ Wiki
jebemliga....

Plemeniti gasovi se zovu tako zato sto imaju stabilne elektronske konfiguracije i oni su takoreci savrsenstvo kojem ostali elementi periodnog sistema teze(teze da kao i plemeniti gasovi imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju otpustajuci i primajuci elektrone gradeci veze sa istovetnim ili sa njemu razlicitim elementom i kakobi nagradili sto stabilniji molekul neutralnog naelektrisanja).
Ovo nije guglanje, ovo je nesto cega se secam iz jedne od srednjih skola u koje sam isao.

Ne grade nikakva jedinjenja niti otpustaju ili primaju elektrone i daju nikakve reakcije u prirodnim uslovima.
Oni mogu samo da daju teske nuklearne reakcije sa nekim radioaktivnim elementima i protonima pod ekstremnim(neprirodnim odnosno izazvanim) uslovima.

Оће ксенон да гради флуориде (XeF2, XeF4, XeF6) у природи, под утицајем сунчеве светлости.

Koliko su ceste te reakcije u odnosu na one koje se svakodnevno neprimetno desavaju?
Bas me zanima...