Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Реците ми шта мислите. Хвала
Ода домовини
Ти си прва моју пустила крв
Грешан због тебе идох у рат
Због тебе данас и сан је црн
Због тебе данас Марс ми је брат
Мајко, домовино заборављам ти име
Због рата твог постадох шејтан
„Немој да се правдаш КУРВИН сине
Живео си рат, дом ти је мегдан“
Да ли бих ти бољи био на штиту?
Да ли ме мрзиш што не знаш ко си?
Да ли смо исту водила битку?
Да ли знаш за наше кости?
Крвава магла гризе ми уши
Сањам праву мајку, Божић, погачу врућу
Правим се да нема крви у души
Проклети рат! Зашто Марс и ја немамо кућу?
@ahil Добра ти је песма.
Клесање
Ој клесање клесање,
једном речју,
Ти!
Лепршава машина као прво:
фали цигарета да се упали,
и ето тако је то.
Тражим, необратно
небодер свемирским говором,
јер не заслужујеш ништа мање,
јер ниси ништа мање заслужила
од сонета,
Еј!
Лица на падини,
лица пландини,
Ја јесам долазиш и после црне шуми
Јер свака је црна, а ти иза сваке
Борови, ноћ!
Борови и ноћ!
Пијан и прсти около помаља
помамно боров и ноћи упркос свему
Около липи брезова кора:
Ти и Ја!
Ти и Ја!
И онда лепотица с лица сања
у вучјој њушци: руку прислоњена
дрво на дрво, и ко ће га знати,
и дрво чита линије длана,
и ја да читам длан линијама
годови
а просто пожелео бих:
Да, још једном:
још једном, једном!
Ти! Литанија годова Ти!
Али само тако пожелим...
*
Ах шта ли може тај сусрет бити:
осим годова, дани Содома
лепршава јерес разор градова
лепа си лепа моја драга
љиљани љуљани између љиљана
руке су ти облак радиоактивне мисли
обрве руке између љиљана
и бедра су ти кедар бубњева
и руке су ми прсти су ми:
јежеви мали мало јежева
и сва ми жеља може орати
кад се појави Једном речју:
Свукао сам своје руке
Врло успешно
Да
kada uz sok srolam dzok
pustim neki rok
najcesce rajdrs on d storm
pa uzivam u cilu tom i nolajferizmu svom
dok svi mrze ja gotivim kisu i grom
nije da sam neki rom
jednostavno sam malko cudan
cak i dok sam budan
prase
ovo je bio fristajl
jevrejski kao iz saut parka kajl
ako znas bolje ti stavljaj
a ako ti se ne svidja,dobro ga poblajvaj
super
Tražila sam te danas.
Tražila sam te u kapima kiše.
Tražila sam te u travi.
Čekala sam da se sastaviš od lišća.
Nije te bilo.
Sada ću te naći.
Uvek si tu kad zatvorim oči.
Ljubiš me i miluješ mi kosu.
Šapućeš mi reči, bezobrazne i nežne.
Grliš me.
Kad otvorim oči, neće te biti.
Zagrli me jače.
"Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu.
Šiješ predivne goblene i kačiš ih po zidu.
Ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu
i oduvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu?"
Block Out-Trenje
pa,je l' smo ti izašli u susret da kačiš blok aut?
ovde samo svoji stihovi,pročitaj prvi post čeljade.
ovde samo svoji stihovi,pročitaj prvi post čeljade.
Moja greška, izvinite.
Ako može neka mi neko izbriše stih.
Vojnik Sreće
==========
Dodirni rukom svoje srce.
Kuca li?
Divno.
I moje isto.
Ali biti mrtav ne znači isto što i ne biti živ.
Čitao sam sveta pisma po lišću i granama,
dodavao reči i smisao tim tužnim, praznim stranama,
Sedeo pokraj reke ničega i tu zabacio udicu,
prvi put u životu pažljivo osmotrio svoju ulicu.
Plašiš li se senki?
Trebao bi.
Vidljivi deo duše, nemi pratioci, sluge,
reaguju na vatru, sunce i neonke,
imitiraju pokrete, šamare i poljupce duge,
ne poznaju muški bes ili plač devojke.
Jesi doživela nepravdu?
Kakav je osećaj?
Tačno.
A ko ga voli?
Krivim glavu u neverici,
rosne oči u izmaglici,
pokušavaju da prepoznaju.
Realnosti je oštriji mač,
snova je tužniji plač,
realnost i snovi se ne poznaju.
Dušmanin je i stranac i brat,
krv se naglo razlije po duši,
rez smrti klizi niz vrat,
nemo gledam, samo se srušim.
Plačeš?
Zašto?
Nemoj.
Nema potrebe.
Sve ima kraj.
Umreću ti.
Da, hoću jednom.
Znaš šta će biti onda?
Hiljade andjela prljavo belih krila izleteće,
vinuće se u nebo u čast mog glupog, večnog osmeha,
za svaki sekund službe vojnika sreće,
ne brini, obećavam ti, čuvaću te doveka.
Na zidu će se pojaviti moja senka da te greje,
ponekad, dok spavaš mirno poput tišine,
i kad lije kiša, vetar lomi ili sneg veje,
staću pred svo zlo, da te ne dodirne.
Preterujem?
Ne.
Nisi svesna koliko sam realan.
Uostalom, videćeš jednom.
Danas sam sreo zenu meke, crne kose,
tankih nogu, tihi vetrovi sto nose.
Nocas sam imao zenu mermerne koze,
i dao joj sve, sto muskarac dati moze.
Kad osvanuo je dan, na postelji bejah sam,
sve je bio samo san...samo san...
i dao joj sve, sto muskarac dati moze.
Исправи то козе у коже. Није за џаба ту правило да се не пише ошишаном латиницом. Ја сам прочитао "мермерне козе" док нисам схватио шта је песник хтео да каже.
Hodao sam ulicom,sa mozgom u kvaru
i iznenada ugazio u ledenu baru.
Psovka je odjeknula do Kalemegdana
Ne beše bolje od Kulina Bana.
*
Pesma izražava subjektovu veliku frustraciju u momentu kada je na kišnom danu ugazio u hladnu baru. Takođe se nazire i njegovo teško duševno stanje već u prvom stihu (nije rečeno zašto).
Sad vidjeh ovo, odlično ....evo nesto i moje .
-----------------------------
Oprosti mi , jer znam voljeti
------------------------------------
Nemoraš misliti
a još manje proklinjati
jer mogao sam mnogo
a nisam dao ništa .
Znam, mogu voljeti vjerujte ,
Čujte me jer iz dna duše govorim
a zrači ljubav u pogledu .
Vidim hladni ste
ne ljutim se
jer znam mogao sam mnogo
a nisam dao ništa .
A znam želeo sam
ali , zašto
znam zašto sam te želio
a neznam zašto ti nisam rekao .
Ja veselo živim, naizgled samo
i pomislim, i ne samo da pomislim već griehe svoje prihvatam
al, znaj i ti se grešnicom nazvati možeš .
Mi grijehe svoje priznaćemo
nekad
i ako bude prekasno
ja ću još jednom reći
oprosti
a ti iz dna duše reci
ljubavi....
zašto ......
voljela sam ....
mrzim ........
život..... !
----------------------------------
Samo ti !
Ako želiš stisak voljene ruke
dodji večeras do mosta na Sani
na rijeku nade što odnese ljubav
gde posljednji put, sunce sreće zadje .
Čekam te već dugo
i želim da te vidim
da osjetim miris crne kose
da podignem pogled, do oblaka plavih
što zavodljivo sjaju u očima tvojim .
Gledam talase mutne i tihe
drvenu ladju što prolazi ispod
pogledam sunce odlazi i ono niz Sanu u valovima se gubi .
Odlazi i ladja iza posljednje krivine
u rječnu tišinu utapa se bol
tad nasta tama i tišina mučna
a zapisah ovo, da ne plačem za njom .
Једна од мојих првих песама. Зато што је сматрам најмање вредном од свију, објављујем је овде, под псеудонимом:
Сова
На вечерњем небу,
препунаном звезди,
сова, мудрост стара,
аветињски језди.
А доле, ван села,
на зеленој трави,
седи једна мома
крај зумбули плави.
Сузица јој кану
низ мраморно лице,
поглед јој одлута
за крилима птице.
Сузица отпаде
на зелену траву,
а девојка саже
своју русу главу.
За дилбером младим
њене очи плачу,
за мртвим ајдуком
месец тужбу зачу.
Па и светли месец
-јабанџија пусти-
сузу- росну кишу
на земљу изусти.
Сузу лије мома,
сузу месец лије
својом сузом месец
лице моми мије.
А сова премудра
склони се од јада,
да од света мртвих
попричува стада.
Ал’ је леп овај свет
Ал’ је леп овај свет:
Овде поток, онде цвет,
овај закл’о, онај црк’о,
дан тек поч’о, већ се смрк’о...
Баш је леп овај овде свет!
А што ј’ леп онај свет:
на груди ти метну цвет,
спусте сандук тебе пун,
израсте над тобом жбун...
Баш је леп и онај други свет...
Covek kad je sam
Covek kad je sam, ne pitaj kako mu je
Prosto je sam, tesko, al tako mu je
U svakom zraku, trazi senku druga
I noc kad se spusta, obuzima ga tuga
Covek kad je sam, ne pitaj zasto je
I odsjaj na staklu, nagovestaj srece
Tisina il vetar prave drustvo dusi
I jutro kad svice, u potragu krece
Covek kad je sam, ne pozeli sebi
Sati dugi, spori, sa mislima rat
Pobegao, leteo... trcao, on sve bi
Al samoca snazna, uzima ga sebi…
Jer covek kad je sam, nije sam sa sobom
emocije, boli ucine ga robom
oduva prasinu s neke stare knjige
da ga makar samog samoca ne stigne...
By Bozana ( Boginja)
Одушевио сам се Богињо
Golobradi dečaci
Sve pesme, koje su ti ikad pevane,
prezrela si, tako lako, šutke prolazeći pokraj njih,
bivajući gluha, za sva naša osećanja, živeći u nekom,
nekom svom svetu, u kom ni pomislila nisi,
da samo na trenutak zastaneš,
ukrotiš svoju gordost, zaćutiš,
pogledaš nekog od nas, golobradih dečaka.
Ismevala si nas, slavši nas u zaborav daleko od sebe,
na peščanu obalu, gde bi divljački kidisali jedni na druge,
i oštrim noktima međusobno se ranjavali, grebali naša lica,
što na sebi nisu imala ni obrise od prvih crnih dlaka,
dok je tebi poput igre bilo, da gledaš,
tu gomilu, golobradih dečaka.
Sviđa mi se.
unpathi sketch
Да, постоји тај инструмент "стега".
Осећам је често на слепоочницама.
Маштам како ми дроби нерве, обезвређује физичку патњу.
Пичка пичка пичка пичка пичка
Сувише волиш себе.
То иритира.
Сувише желиш себи. Питам се где то води.
Мене баш брига. Дао бих ти да ме јебеш у дупе.
Толико ме је брига.
Ускоро ћу се окончати. Промислио сам зубима о томе.
Осим ако немаш сигурну, бедно плаћену илузију.
Пропаст у српској вукојебини.
Дао бих да ме јебу.
Никад нисам био јебан.
То мора да је специфичан осећај.
Обећавам да бих се редовно прао, спреман сам и да перем своје судове и веш.
Само не тражи да те јебем, јер ја волим илузију.
Митско биће, уплашену девојчицу.
Демона у изградњи ...