Istorija
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
nemacki isto kao i belgijski same se dizu ako se ne dignu dajes mu kalcijuma i to je to
ko ima malinou - ja imam
e i ja isto ima 10 godina nenormalni kerovi skroz ima energije kao da je stene i dalje
To moze biti problem,a i ne mora.Zavisi ako si raspolozen da se igras s njim.
Никакав, хоби студената треће године је да јој налазе грешке у уџбенику.
У томе је поента. Сваки пут кад сам тако реаговао, друга страна није знала ниједан извор, већ се позивала на здрав разум.
Да се вратим још једном на питање отизма:
ИЗВОРИ:
- Тиртеј у својој поезији за борбу користи израз: борба штитом на округли штит (ασπιδας ευκυλους ασπισι τυπτομενας; Tyrt. 1).
- Аристофан у Миру пише о судару штитова у борби (εβαλον ρινους τε και ασπιδας ομφαλοεσσας, Ar, Pax, 1274).
- Херодот описује борбу код Маратона као гурање и приписује победу маси и дубини грчких редова (το δε κερας εκατερον ερρωτο πληθει; Her. 6.111).
- Херодот описује борбу у Термопилима (480. п.н.е) као велико гурање (ωθυσμος πολλος; Her. 7.225).
- Херодот пише да је битку код Платеје (479. п.н.е) одлучило гурање (ες ο απικοντο ες ωθισμον; Her. 9.62).
- Тукидид пише у опису битке на Сфактерији (425. п.н.е) да су Атињани покушали изгурати (ωσασθαι; Thuc. 4.35) Спартанце.
- Тукидид у опису битке на Делију (424. п.н.е) описује борбу као гурање штитова (ωθισμο ασπιδων; Thuc. 4.96).
- Тукидид пише како су Аргивци и Атињани победили Сиракужане тако што су их одгурали натраг (ωσαμενων, Thuc. 6.90).
- Ксенофонт описује како су у бици на Пиреју (404. п.н.е) Спартанци одгурали (εξεωσθησαν; Xen, Hell. 2.4.34) Атињане у Халејску мочвару.
- Ксенофонт у опису битке на капији Дрила (401. п.н.е) говори како је било много гурања (πολυ την ωθισμος; Xen, An, 5.2.17-18) при покушају плаћеника да се пробију изван града.
- Ксенофонт у опису битке на Коронеји (394. п.н.е) описује притискање штитовима између Тебанаца и Спартанаца (συμβαλοντες τας ασπιδας) (Xen, Hell. 4.3.19).
- Ксенофонт пише како су код Леуктре (371. п.н.е) Спартанци били одбачени (т.ј. одгурнути) масивношћу тебанских фаланги (υπο του οχλου ωθουμενοι; Xen, Hell. 6.4.14).
- Ксенофонт тврди да су слабији хоплити стављани у средње редове како би могли бити изгурани (ωθωνται) од стране оних иза (Xen, Mem, 3, 1, 8).
- Полибије, Асклепиодот и Аријан пишу како су задњи редови фаланге гурали напред да додају снази напада и спрече оне у предњим редовима да побегну пре судара (Polyb. 18.30.4; Ascl. Tact. 5.5; Arr. Tact. 16-13-14).
И што је можда и најбитније:
- Тукидид каже да је спартанска навика спорог напредовања (βραδεος) неуобичајена у ратовању наспрам интензивног, трчећег напада (εντονως και οργη χωρουντες; Thuc. 5.70).
ТЕОРЕТСКА СТРАНА:
- Како нам је познато да се напад фаланге често одвијао трчањем (Мантинеја, Маратон, Кунакса, Делиј), поставља се питање, како се 8 редова дубока формација могла одједном зауставити у домету копља које се завршавало максимално 2m испред нападача?
- Како је стандардна фаланга била 8 редова дубока, а како су само прва два реда могла ефективно користити своја копља, поставља се питање, чему осталих шест редова? Атриција није била важан елемент у хоплитској борби, јер би се први редови фаланге брзо разбили. Притом, и кад би били коришћени, прве редове је често заузимала елита: они из задњих редова, после пада најбољих, не би били од велике помоћи.
- Прва два питања се додатно појачавају у случају беотијске фаланге, која је код делија имала 25 редова, а код Леуктре 50 редова: како се оваква формација заустављала и чему чак 48 неупотребљивих редова?! Подсетићу да се ове две битке сматрају револуционарним у историји ратовања.
- У бици код Коронеје су Тебанци збили своје редове и тако пробили пелопонеске редове упркос већем броју ових других; Аристеј се на исти начин пробио из Потидеје; Пелопида је тако победио код Тегире; Ефијалт је тако замало победио Македонце код Халикарнаса, али су они победили тако што су применили исту тактику; Епаминонда је тако победио код Матинеје. Уколико је збијање редова било тактика која побеђује, а може се претпоставити да хоплити у таквим формацијама тек нису могли усмеравати копље, који је други могући разлог овог успеха осим давања додатне снаге првом реду који гура противника?
Pa to je smor onda ako je samo guranje bilo.
Koja je ono bitka u stogodišnjem ratu napravila prekretnicu, kada je baš počeo missile warfare, tipa englezi samo sa strelcima jebali kevu superiornijim francuskim pešadincima
Можда мислиш на Лаупен и посебно Креси, од којих се раширила pike-and-shoot формација?
Nisam čuo za te dve bitke
Аутор цар вели да је на Збору у Орашцу 15.2.1804. одлучено да се ратује на страни султана.
Na Ažinkur sam mislio
A da li je neupotrebljivo sve iza drugog reda, kada se 8 redova teksisa zbiju zajedno i izbace sarise od 6 metara? Oni naprijed drže kraće, ovi iza malo duže, logično, tako da je falanga Filipa II u prva 4 reda bila ubitačna, ostali guraju i čuvaju kohezivnost grupe.
I sad uzmi neku merarhiju od 2000 ljudi kada krene da gura kao nakovanj a pješadija probije okolo i poćera sve na falangu kao čekić?
I sad uzmi neku merarhiju od 2000 ljudi kada krene da gura kao nakovanj a pješadija probije okolo i poćera sve na falangu kao čekić?
Мислим да је више него очигледно да сам причао о пред-македонским фалангама.
Аутор цар вели да је на Збору у Орашцу 15.2.1804. одлучено да се ратује на страни султана.
.... Journal des Debats od 11. aprila 1804. godine u kome se kaže:
Prema poslednjim izeštajima, pobunjenici iz Srbije su objavili jednu vrstu manifesta, koji izjavljuju da oni nisu nijednog trenutka prestali da budu verni i odani podanici njegove visosti sultana, da su oni potpuno zadovoljni turskim upravnikom provincije, ali da traže da se uklone dahije, čije je svirepo i nečovečno ponašanje izazvalo u njima mržnju koju ništa ne može da smiri...
Veruje se da će biti dato zadovoljenje hrišćanskim podanicima i da će dahije platiti svojim glavama zloupotrebu vlasti koja im je bila poverena, ili će bar biti skinuti sa vlasti.
Ок, али не знам шта је Азенкур револуционарно донео. Мислим да је у том погледу Креси далеко битнији, иако је енглеска победа код Азенкура дефинитивно фасцинантна; но добро.
Ovaj Car ima potenijal da bude najjači trol u istoriji Vukajlije. Komotno može da izmišlja izvore jer vas bole kurci da proveravate izvore. Posebno mi zanimljivo jer je najveći trol u istoriji Vukajlije na temu istorija.
Potencijal* i da bi bio najveći trol... Znaš da nemam lošu nameru, a pijan pišem. Sve najlepše o tebi i Đotu. <3
Морао бих да будем још оволика глава да цитирам насумичне делове античких извора.
Ал најјачи моменат кад је троловао говорећи да је у НДХ побијено само 200 хиљада Срба, па сви у чекаоници почели да га хватају за врат хахахх