Почело је.
Само бих волео да ми објасни зашто тако мисли, а гледајући наслов теме то и није неко офтопичење.
Хоће да каже ( колико ја схватам) да су те иконе и фреске настале из вере и љубави према Богу, уметници код стварања тих икона нису гледали да изазову толико снажан уметнички доживљај, већ да покушају да сликовито опишу људима догађаје и личности из Светог писма, да утврде веру у њима. За разлику од њих римокатолици су се трудили да слика буде та која ће да изазове снажан доживљај код људи, не сам догађај или личност који би слика требало да опише, већ та сама слика, њена реалистичност и њена уметничка вредност. ( мало сам збрзао али ваљда капирате шта хоћу да кажем)
Нешто овако. Православна икона има и уметничку вредност, али јој је, за разлику од римокатоличке, првенствена духовна вредност.
Океј, хвала вам на труду. Мада не би шкодило ни да чујем ЈТУ-а или другарицу му (ко је већ од њих двоје писао). Занимљиво је онда што се "Бели анђео" сматра за једну од најлепших фресака на свету.
Као што рекох, православно сликарство има и уметничку вредност.
Не знам је л' неко споменуо, али позадине су увек биле плаве, или златне...
Нису увек, али су у огрооооомној већини случајева.
Која дискусија. Наравно да су нпр. Микеланђелове и Рафаелове фреске далеко неупоредиво јебачкије од православних. Та спика "има духовну вредност пре уметничке" и није да помаже, једноставно су боље ове друге.
Варнере, ниси духовит.
Шта подразумеваш при "византијска" иконографија? У западној историографији се узима да "Византија" почиње од 8. века, са преовладавањем грчког у Источном римском царству, а можда ти мислиш још од пада Западног римског царства? Увек имај у обзиру да се они никада нису звали Византинцима, него Ромејима, стога можеш глатко почети причу још од катакомби и античког утицаја у техници фреске.