DNK, teorija evolucije po Darlingu i inače, mutacije i tako to

  1. imam pitanje za ljude koji poznaju ovu oblast, neke stvari mi nisu jasne, dakle, kako dolazi do evoluiranja? npr.

    pitanje br 1:

    -neka tamo riba u nekoj tamo reci ima 14 zuba, a bilo bi joj korisno da ima 16, i vremenom se stvore generacije sa po jos 2 zuba vise, da li se ovo dogodilo zbog

    a) negde slucajno mutiro gen i rodila se sa 16 zuba, i kao takva se vise hranila i prezivelo mnogo vise dece i mnogo vise prenela svoj gen dalje

    b) organizam ribe je osetio da su mu zubi korisni i tako sam od sebe delovao na DNK da se poveca broj zuba

    c) nesto sasvim trece

    pitanje br 2:

    koliko slicne zivotinje mogu da se ukrste? jel se moze ukrstiti panda i polarni medved? znam da su ukrstili lava i tigra, i rodilo se nesto ogromno, al je kratko zivelo jer srce nije moglo da podnese toliku zivotinju...moze li se lav ili tigar ukrstiti sa ovom domacom mackom? mogu li se ukrstiti bezrepi majmuni sa repatim majmunima?

    pitanje br 3:

    da li je moguce preneti informaciju u mozak svoga potomstva bez direktne komunikacije? u fazonu ne ucis dete da se plasi zmija, a ono kad vidi veliku zmiju sasere se, odakle mu ta informacija? (predpostavimo da nije gledao filmove anakonda i slicno), dakle moze li se na svoje potomstvo preneti neka misao, tj da se ta misao nekako upise u DNK

  2. zabole me glava od ovoliko pitanja...

  3. aj polako, jedno po jedno...odgovori bar na pola jednog pitanja
    edit:za sesticu ti je dovoljno jedno celo pitanje i pola drugog

  4. ovo prvo mislim da je pod a...

  5. kosmopolita

    ovo prvo mislim da je pod a...

    dakle mislis da se DNK potomstva moze menjati samo ukrstanjem i mutacijom? do je poprilicno dosadna misao...ako je tako trebaju hiljade godina ako ne i milioni da na svetu svi ljudi dobiju jos po 2 zuba

  6. panda i polarni medved?

    Pande nece ni medjusobno da se jebavaju a ne sa strancima, mada imas ukrstanja grizlija i polarnih medveda sto takodje nije na dobro izaslo jer taj niti pliva da valja niti je dovoljno spretan na suvom.
    Nego mene zanima kako to da lav moze da oplodi tigricu a tigar ne moze lavicu?

  7. dakle mislis da se DNK potomstva moze menjati samo ukrstanjem i mutacijom? do je poprilicno dosadna misao...ako je tako trebaju hiljade godina ako ne i milioni da na svetu svi ljudi dobiju jos po 2 zuba

    jes ti to meni rekao da sam dosadna?
    jel ovo neki kviz ili test il pitaš šta ti nije jasno?

  8. одлично, још једна занимљива тема

  9. Sose, odgovor za sada na pitanje 1.): Mislim da je redudatnost vrlo važna, zaliha stabilnosti sistema. Npr. da bi kruti 3D objekat uhvaćen rukom bio u statičkom ekvilibrijumu, tj. da bi mogao da prstima kompenzuješ eksterne sile i momente, potrebna su tri nekolinearna kontakta sa trenjem. U prevodu, tri prsta na ruci su nam dovoljna, mi ih imamo 5. Dalje, bubrezi, ljudi mogu žive sa jednim, imamo ih po 2. Slično važi i za druge parne organe, tipa uši, pluća (krila), itd.. Jednostavno, ako nešto padne, redudantnost omogućava da sistem i dalje funkcioniše, jer postoji višak elemenata u rezervi.

  10. jes ti to meni rekao da sam dosadna?
    jel ovo neki kviz ili test il pitaš šta ti nije jasno

    nisam tebi nego sam rekao da je ta misao dosadna :( ne moze da se masta od nje

    nije mi jasno pa reko da vidim sta misle strucnjaci

  11. pitanje br 1:

    -neka tamo riba u nekoj tamo reci ima 14 zuba, a bilo bi joj korisno da ima 16, i vremenom se stvore generacije sa po jos 2 zuba vise

    ovo i nije baš dobar primer. uzmi recimo tipa lisice koje imaju tanko krzno. i te lisice recimo žive u umerenoj klimatskoj zoni, međutim kako se prilike menjaju, klima, geografija, seobe, počne da se smanjuje temperatura u sredini u kojoj one žive. unutar te vrste lisice, kao i unutar svake vrste dolazi do slučajnih mutacija i promena, neke imaju malo deblje, neke imaju malo tanje krzno (međutim uzmimo da je prosek vrste po debljini krzna isti). kako se vremenske prilike i uticaj sredine menja, veću šansu da prežive i ostvare potomke imaju te lisice koje imaju malo deblje krzno, što znači da taj gen za malo deblje krzno bolje opstaje i ima veće šanse da se prenese na potomke. uzmi onda recimo par stotina hiljada godina ovog procesa selekcije i opstajanja gena za deblje krzno i dobićeš lisice sa debljim krznom.

    dakle, odgovor na tvoje prvo pitanje bi, po darvinu, bio pod a)

    da li je moguce preneti informaciju u mozak svoga potomstva bez direktne komunikacije? u fazonu ne ucis dete da se plasi zmija, a ono kad vidi veliku zmiju sasere se, odakle mu ta informacija? (predpostavimo da nije gledao filmove anakonda i slicno), dakle moze li se na svoje potomstvo preneti neka misao, tj da se ta misao nekako upise u DNK

    nije moguće

  12. Jedan moj drug imao zečeve, dosta baš. I u nekoj staroj štali ih zapustio oni se kotili ko nezdravi i ukopavali se ispod jasala. Počeli da se uparuju sa pacovima ej. Niđe veze. Pacov lagano oplodi zečicu. Ne mož da veruješ koliko se grdna stvorenja rađala. Posle smo morali da ih ubijamo lopatama jbt

  13. Nego mene zanima kako to da lav moze da oplodi tigricu a tigar ne moze lavicu?

    Тигрица је прелака риба која нема укуса, а лавица је снажна женка која зна шта хоће и радије би остала уседелица него да се уда за неког слепца, јер је време за удају.

  14. Jedan moj drug imao zečeve, dosta baš. I u nekoj staroj štali ih zapustio oni se kotili ko nezdravi i ukopavali se ispod jasala. Počeli da se uparuju sa pacovima ej. Niđe veze. Pacov lagano oplodi zečicu. Ne mož da veruješ koliko se grdna stvorenja rađala. Posle smo morali da ih ubijamo lopatama jbt

    sunce ti jebem, ja bih presvisla da sam to videla...

  15. Prvo pod a. I jesu potrebni milijoni godina i lom iteracija, bar za neke promene. Ima tih programa sa simulacijom evolutivnih algoritama, pustis neku zescu brzinu i tek onda odradi poso.
    Pod tri, mislim da moze. Bio je neki eksperiment valjda sa dresurom lisica i posle neocekivano malo generacija su 'nove' lisice krenule da se ponasaju mnogo pitomije.
    Mrzi me da guglam s fona, ali se secam tako necega.

  16. Е, мене је увек занимало како је могуће да се пси толико разликују? Да ли постоји још нека животиња са толико различитих раса? Мајмуна има доста различитих, додуше, али опет ми се чини да пси баш предњаче.

  17. Kosm, stvorenja uopšte nisu bila naivna.

  18. офтопик, узео сам да гуглам мајмуне, и изашао ми овај:
    http://static.guim.co.uk/sys-images/Guardian/Pix/online/2012/9/13/1347526529901/A-new-species-of-monkey-k-007.jpg
    ХАХАХАХАХ колко је добар

  19. lukse, bacio sam se na citanje, pa se vracam za 15tak minuta

    pitanje br 4:

    oni leptiri sto imaju na krilima kao nacrtane oci neke vece zverke pa ih druge zivjuke ne diraju...kako je to moguce da je opstalo? jel i to slucajna mutacija pa se vremenom pokazalo kao jako dobro? neverovatno mi jer ima toliko bliskih srodnih leptira bez toga koji zive skroz kul koliko kul leptir moze ziveti

Rekli o sajtu

U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.

Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.