Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ima stvarno tih slovackih, madjarskih i kojih ne sela de stvarno nece da progovore srpski...po backoj je to najrasprostranjenije cini mi se
dada, znaju al nece, verovatno zato sto rade za 9 hiljada dinara
mali idjos, feketic, itd
u slovackim mestima spikaju srpski najredovnije.
bio sam u selenci di su svi slovaci i najredovnije sam spikao srpski bez problema.u kisacu i petrovcu isto sve ok.
Njegoševo znaju srpski al nece da ti poguraju auto.
Multikulturalnost, multieticnost, i ostale multi-papazjanije funkcionisu samo dok je sve u redu. Cim se pojave problemi najlakse ih je svaliti na te razlike, pa bilo to u braku ili siroj okolini.
Dok sam radio na brodu, pricamo ja i hrvat (preko 80 nacija je bilo), kaze stari, ovaj brod ti plovi na parama. Kad bi jedna plata zakasnila, svi bi se poubijali, Srbi na Hrvate, Filipinci na Kineze, Crnci na Belce, Svi na Engleze i brod bi potonuo za dan. Ovako dok je para, sve funkcionise.
Mada, uvek mi je bilo krivo sto u Kg nema bas nista od drugih rasa i naroda. Cigane ne racunam
Ја стварно не знам зашто се сви качите искључиво за нацију. Фашизам по дефиницији није стриктно национално одређен. Национализам може бити једна од његових окосница, али и не мора. Ако постоји такво друштво где националност није битна, свејдно се у њему може појавити фашизам. То може бити религија, могу бити класне разлике, политичка убеђења. И мислите да је тачно да национализам једнако фашизам, па погледајмо бројне историјске примере где је национализам владао, оно, супериорност своје нације, а о фашизму није било ни речи, нити га ико кроз историју помиње. Нпр. стари Грци, рецимо у Атини, све странце су сматрали нижим бићима, а живели су у некој врсти демократије. Док Римљани, живели су у ауторитарном царству, али дешавало се да њихови императори постану нелатини. И да не набрајам даље. Клизава је то тема. Фашизам је данас празна тема.
А још једном, да поновим: фашизам је продукт свог времена и својих друштвених и класних односа, тако да данас није могућ, бар не у оном смислу каквог смо га учили у школи. Трамп и Путин нису фашисти, Шешељ није фашиста, Колинда није фашиста, то су само етикете.
Sad nesto razmisljam o problemu definicije fasizma. Trenutno je u stranim medijima kao negativan termin aktuelan "populizam". Sa njim se oznacava sve, od protivljenja muslimanskoj emigraciji, do smanjenja poreza. U stvari populista bi trebalo da je neko ko obecava i radi stvari koje imaju dobar odjek u narodnim masama ne vodeci racuna o visim interesima, pravdi, humanosti i moralu. Hitler je znaci bio populista do srzi.