Zatim:
Drugi značajan doprinos razvoju astrološke doktrine predstavlja učenje o strukturi tradicionalnog kosmosa koje su u toku srednjeg veka afirmisali Arapi, naročito oni iz perioda arapske prevlasti nad većim delom Iberijskog poluostrva, koji su stvorili državu pod nazivom Kordobski emirat (Kordobski kalifat), čiji je glavni grad, Kordoba, tokom IX i X veka bio najznačajniji intelektualni centar Evrope. Ovo učenje polazi od toga da je za astrologiju bitna vidljiva nebeska stvarnost (ona koja se golim okom može uočiti sa Zemlje), pri čemu se Zemlja posmatra kao nepomični centar oko kojeg se okreće nebo. Ovo, naravno, ne znači da astrolozi ne priznaju realnost heliocentrizma, već jedino da je suština astrološke astronomije simbolika vidljivog. Sistem sedam vidljivih planeta savršeno objašnjava filozofiju astrologije u kojoj se kosmos posmatra od spolja ka unutra, kroz seriju sfera, pa tako, redom, polazimo od sfere fiksnih zvezda, preko sfere Saturna, zatim Jupitera, Marsa, Sunca, Venere, Merkura, Meseca i na kraju Zemlje. Prema izloženom "haldejskom" redu vidimo da se Sunce (simbol Boga) nalazi na centralnoj poziciji gde mu je po logici stvari i mesto. Ovo svetlo vlada Lavom (najtoplijim znakom), a njegov odraz, Mesec, susednim Rakom. Nasuprot njih su "hladna" sazveždja Jarca i Vodolije i otud u njima Saturn, simbol hladnoće, oskudice, starosti i smrti. Tako vidimo liniju opozicije: Saturn (prva planeta) - Sunce (centar) i Saturn (prva planeta) - Mesec (poslednja). Sa ovim su pokrivena četiri zodijačka znaka. Dalje, šema predstavlja Merkura (koji prethodi Mesecu) u Blizancima i Devici (znaku posle Lava), Veneru u Biku i Vagi, Marsa u Ovnu i Škorpiji i Jupitera u Ribama i Strelcu. Ovde vidimo da sve planete, osim Sunca i Meseca, imaju po dva znaka prema redosledu koji zauzimaju. Ovo je šema tradicionalne astrologije čija je suština vidljiva kosmička stvarnost u kojoj nema mesta za, sa Zemlje, nevidljive objekte. Iznad sfere fiksnih zvezda nalaze se još tri nematerijalne i nevidljive sfere metafizičkog značaja. To su sfera zodijaka koja predstavlja sveukupnost arhetipskih potencijala stvaranja koji se artikulišu i realizuju kroz materijalne i vidljive sfere zvezda nekretnica i planeta i dve božanske sfere božijeg pijedestala i božijeg prestola koje se nalaze na samom vrhu ove hijerarhije. Ispod sfere Meseca nalazi se sublunarni svet kojem pripada čovek i koji je izgradjen od četiri osnovna elementa i njihovih kombinacija. Geocentrični sistem, na kojem se zasniva astrološki kosmički poredak, savršeno vizuelno predstavlja nebeski poredak koji čoveka stavlja u njegov centar, zbog čega se astrološki kosmos može smatrati homocentričnim. Iz ovog razloga astrološki geocentrizam na najbolji način predstavlja simboliku čovekovog mesta u univerzumu koju faktička bukvalnost heliocentrizma narušava. Ovo je i jedan od razloga upornog odbijanja srednjevekovnog hrišćanstva da prihvati faktičku činjenicu da se Zemlja i ostale planeta okreću oko Sunca. Heliocentrizam je i jedan od neposrednih uzroka udaljavanja astrologije od racionalnog sveta, uzrok koji se savršeno uklapao u poimanje "novih naučnika" i koji je iskrivio naše razumevanje o tome kako astrologija zaista funkcioniše.
Ono što tradicionalnu astrologiju bitno razlikuje od moderne astrologije može se u najkraćem izneti u sledećem:
1. Postojanje jasnog kosmološkog poretka i doslednost u njegovom tumačenju. Moderna astrologija o ovom poretku ne vodi računa zbog čega su tzv. transsaturni (Uran, Neptun, Pluton i asteroidi) bez osnova našli svoje mesto u njoj.
2. Striktno razdvajanje zodijačkih kuća (znakova) po pitanju aspekata koje postoji u tradicionalnoj astrologiji, dok u modernoj astrologiji nije neophodno te prirodni kvaliteti planeta koji se u delu moderne astrologije poistovećuju sa zodijačkim znacima.
3. Upotreba specifičnih astroloških elemenata koje moderna astrologija ne poznaje ili ne primenjuje dosledno i celovito. Medju najvažnijima su: zodijačka i mundana dostojanstva i debilitacije, planetarne recepcije, primogeniture, detaljna, na mitologiji zasnovana tumačenja zvezda nekretnica i dr. Pored navedenih elemenata, tu su i neke zaboravljene metode prediktivnih ciklusa poput firdarija, ingresija, profekcija itd.
4. Najvažnija razlika između tradicionalne i moderne astrologije je u predmetu ove discipline i razumevanju prirode astrološke veze izmedju neba i Zemlje. Tradicionalna astrologija ima tačno definisan predmet dok moderna o ovome ne vodi računa jer se predmet moderne astrologije menja i proširuje sa gotovo svakim novootkrivenim objektom u bližem kosmosu. O prirodi astrološke veze astrolozi koji se bave modernom astrologijom, takodje, ne vode računa pa tako, ukoliko uopšte govore o ovoj temi, ovu vezu, kao što smo videli u tekstu, objašnjavaju kao uzročno-posledičnu, najčešće je opisujući kao silu koja nauci još uvek nije poznata i koja tek treba da bude otkrivena. Osnovno obeležje moderne astrologije je pored odsustva doktrinarne utemeljenosti i odsustva definisanog predmeta i nestabilna metodološka osnova koja se stalno menja i proširuje.
Hahahaha, ovo mi se sviđa!
Milice, oću da mi izradiš horoskop za jednu moju definiciju. Definicija je muškog roda, zove se Groblje, rođena 3. 9. 2010., nastala tu neđe oko sumraka i svitanja. Što me interesuje? Interesuje me oće l ikad nać srodnu dušu, oće l bit omiljena, oće l je isplagirat neko. Nisam ima običnoga pasulja, pa sam donio meksički skačući pasulj, neće smetat?
Неће. Какав хоћеш да спремим, онај густи или са ребарцима?
Врачке......неће то на добро да изађе............ спалиће вас на ломачи..
daj brate sto reaktiviras ove prsnute teme od pre 17 godina lolo
Moja žena nekad kupuje neko kamenje koje kao ima isceliteljske moći, jaspis, tirkiz zovu li se. Ona u to ozbiljno veruje, ja trljam oči, krstim se i plačem na šta troši pare.
Haha, pričaj mi o tome. Mesečev kamen, tigrovo oko, magneti. čuda... Još babin zub fali, haha
Мени је данас јарац у кози.
Ja ne poštujem astrologiju, Mylyca poštuje astrologiju, ja poštujem astrologiju.
Ja sam lav/škorpija
А мајмун ми је и даље у кожурици.
Мени Месец и даље ротира око Земље, Марс ми је и даље на позицији четврте планета Сунчевог система, а владар мог знака, Венера, се још увек налази ван зоне насељивости.
бацим Пеглу риџи на легитимацију
horoskop mi kaze da ne treba bas da verujem horoskopu :)
Занимљиво, људи, хвала на доприносу :))
Копираћу један занимљив одговор на питање 'шта је астрологија?' са гледишта традиционалне астрологије.
Šta je, zapravo, astrologija?
Na ovo pitanje nije lako dati kratak odgovor. Do, otprilike, XVI - XVII veka, vremena u kome su živeli Frensis Bekon (1561 – 1626), začetnik modernog naučnog metoda i Rene Dekart (1596-1651), rodonačelnik racionalizma koji je u naučno razmišljanje uveo kriterijum sadržan u zahtevu da se svako naučno zapažanje mora nužno dovesti u vezu sa nekim referencijalnim sistemom u odnosu na koji mu se određuje mesto i pridaje vrednost, astrologija je smatrana naukom, ali je u to vreme i sama nauka imala jedan sasvim drugačiji smisao i značaj, nego što je to slučaj sa modernom, postbekonovskom naukom. U toku razdoblja od humanizma i renesanse do prosvetiteljstva toliko se izmenio dotadašnji pogled na svet i nauku da za astrologiju jedva da je ostalo mesta u svetu mislilaca i naučnika. To je bilo vreme u kojem je fizika odvojena od metafizike, a astronomija od astrologije, što je dovelo do toga da je astrologija delimično lišena doktrinarne podloge. Jedan od najznačajnijih mislilaca ovog perioda koji je odigrao možda i najvažniju ulogu u "izbacivanju" astrologije iz naučnog sveta bio je pomenuti Frensis Bekon, filozof, pravnik i član engleskog parlamenta, najviše poznat kao začetnik modernog naučnog metoda. Bekon je zamerao astrologiji odsustvo racionalnosti i činjenicu da se ona ne zasniva na čulnom iskustvu i mogućnosti opažanja. Afirmisanje značaja naučnog eksperimenta iskrivilo je dotadašnje ispravno poimanje astrologije. U svojim delima "Napredak nauke" (1605) i "Novi organon" (1620) Bekon kaže: "... Što se tiče astrologije, ona je toliko puna praznoverja da jedva da se išta zdravo može naći u njoj. Uprkos tome, ja bih pre želeo da je vidim očišćenu nego u potpunosti odbačenu, očišćenu, to jest, od sveg predanja koje nije zasnovano na razumu i fizičkim spekulacijama ...". Ovo "čišćenje" astrologije trajalo je, praktično, do kraja XIX veka kada su astrolozi, na čelu sa Alanom Leom (1860-1917), definitivno rešili da astrologiju izmene u skladu sa Kopernikovim (1473-1573) "beskonačnim svemirom" proširivši njen predmet i oduzevši joj filozofsku suštinu iz koje je izrasla i na osnovu koje je trajala više od četiri hiljada godina. Posledica ove izmene, kao što smo već napomenuli, najbolje se može videti u činjenici da astrolozi danas na različite načine objašnjavaju prirodu astrološke veze izmedju neba i Zemlje. Neki tu vezu pokušavaju da objasne fizičkim zakonima (baš kao i Frensis Bekon), dok drugi, kao što ćemo videti, prirodu te veze pre vide kao metafizičku.
Predmet astrologije uobličen je u istorijskoj epohi koja se uobičajeno označava kao klasični period antičke Grčke kroz nekoliko filozofskih ideja od kojih su dve od posebnog značaja: ideja o četiri elementa i kvaliteta i ideja o jedinstvu univerzuma. Priča o elementima započinje u VI veku p.n.e. kada su tri filozofa "izabrala" po jedan element kao "glavni sastojak" univerzuma iz kojeg su nastali svi ostali. Tales je odredio vodu, Anaksimen vazduh, a Heraklit vatru za prvu materiju kosmosa. Pitagorejci kasnije proširuju ovu priču drevnim učenjem o suprotnostima, da bi tu ideju Zenon iz Eleje iskoristio i od dva para suprotnosti (toplo-hladno i vlažno-suvo) stvorio sve ostalo. Aristotel spaja oba ova učenja i ideju suprotnosti povezuje sa elementima, pri čemu par toplo-suvo dodeljuje vatri, toplo-vlažno vazduhu, hladno-vlažno vodi i hladno-suvo zemlji. Dakle, ideja o elementima, kvalitetima i suprotnostima predstavlja osnovu starogrčke misli tzv. klasičnog perioda antičke Grčke na kojoj je izgradjena i doktrinarna osnova astrologije. Iako je nastala znatno ranije, kao što se može videti, astrologija je doktrinarno uobličena tek u periodu antičke Grčke. Stoička filozofska škola je, takodje, veoma značajna za nastanak drugog velikog učenja relevantnog za astrologiju, a to je učenje o jedinstvu univerzuma. Osnova ovog učenja leži u ideji jedinstva prirode i univerzuma. To jedinstvo nije ni čisto materijalne, ni čisto duhovne prirode jer su stoici verovali da su i duh i materija sačinjeni od iste tvari zbog čega je sve podredjeno istom zakonu koji su oni nazivali "Sudbina". Ove ideje se prilično razlikuju od Aristotelovih, iako su i stoici i Aristotel prihvatali filozofiju elemenata i suprotnosti. Razlike se prevashodno tiču Aristotelovog uverenja da postoje dve vrste fizike, jedna za sublunarni, a druga za nadlunarni svet. Stoici su priznavali postojanje samo jednog univerzalnog zakona koji povezuje sve postojeće i iz ovog razloga je njihovo učenje o jedinstvu univerzuma postalo osnova za objašnjenje prirode veze izmedju vidljivog neba i Zemlje koju mi danas označavamo kao sinhronicitet. Suština ove sinhronicitetne veze leži u istovremenosti promena i ciklusa koji se odvijaju na nebu, u vidu planetarnih kretanja, i u čoveku, a koja isključuje uzročno-posledični odnos izmedju neba i čoveka. Dakle, planete i nebeska sfera kreću se uporedo sa unutrašnjim čovekovim razvojem, pa je, u tom smislu, netačna tvrdnja da “zvezde utiču” na čoveka i njegovu sudbinu. Zvezde su samo pokazatelji i same po sebi ne uzrokuju ništa. Zbog svega ovoga astrološka veza neba i Zemlje ne može se okarakterisati kao uzročno-posledična kao što se to danas veoma često čini, već kao simbolična i mistična kako je i objašnjavana hiljadama godina.