Daklem, dokumentarci

  1. Dokins plitak? Ju! That's new.

    Poštujem njegov rad na polju evolucione biologije, ali što se tiče pljuvačine religije, teško da zadire suštinu. Religiju mogu da pljuju i teisti.

    Mislim da bi ga Aristotel ili Toma Akvinski lako zaplašili.

  2. Poštujem njegov rad na polju evolucione biologije, ali što se tiče pljuvačine religije, teško da zadire suštinu. Religiju mogu da pljuju i teisti.

    Plitak je jer sa područja svoje specijalnosti, koju mu je verovatno teško osporiti, pokušava da izvede zaključke univerzalnijeg značenja. Da bi pljuvao religiju moraš da budeš teeeeeško potkovan svim i svačim, sociologija, antropologija, filozofija, estetika, istorija, ma šta sve ne. Njemu je filozofski deo maaaalkcice slabiji. Neću sad da kažem kako je jednom neverniku potrebna kojekakva metafizika da bi bio nevernik, ali mora biti upućen kako-tako, zbog onih kojima propoveda. Može da bude dobar popularizator razuma u fundamentalističkoj protestantskoj Americi, ali za više, bar trenutno, nema kapaciteta. Eto, na primer, sad mi pada na pamet jer čitam, Lešek Kolakovski. Čovek genije, ni izdaleka toliko agresivan i eksplicitan kao Dokins, ali ja zaboravim Dokinsa za mesec dana, a o ovome ću razmišljati u vremenima koja dolaze.

  3. Vau, kakav značaj pridajete nečemu što u osnovi infantilno. Religija je sistem učenja centriran oko jednog ili više mitova najčešće pohranjenih u tzv. "svetoj" knjizi. Ako govorimo o hrišćanstvu, to je Biblija. Nema velike razlike između vernika koji Bibliju shvataju doslovno i onih "edukovanih" teologa ili, ne daj bože, deista (osim što je sa prvima mnogo zanimljivije rapravljati, jer se osećaš kao jebeni genije, dok kod ovih drugih možeš samo da ponavljaš: "Nefalsifikatorna hipoteza", "Negativ se dokazuje", "Opet nefalsifikatorna hipoteza", "Breme dokaza je na onome koji tvrdi da Bog postoji", "Nećeš verovati, OPET nefalsifikatorna hipoteza", itd.

  4. Ne, mašiš poentu. Hoću reći samo da je Dokins neobrazovan i nekvalifikovan za priču o religiji, i da je recimo kritika religije Lešeka Kolakovskog od Dokinsove daleko koliko nebo od zemlje. Što se mene tiče, i de Sad je dublji od Dokinsa. U stvari, de Sad je veoma, veoma dubok, ako se pročita na pravi način. A to što je religija sistem učenja oko mita, fiksiran u jednoj svetoj knjizi, da, jeste, ali zajedno sa Žoržom Batajem zapitajmo se šta je to ljudsko što po pravilu uzima mitove, stavlja ih u osnove učenja i onda ih fiksira u jednoj velikoj knjizi. Mislim, Bataj je to pominjao u vezi sa zabranama, koje su po njemu glavni (u stvari inicijalni) strukturišući elemenat ljudskog društva, ali ono u čemu je on revolucionaran jeste da su pre njega svi proučavaoci bili usmereni na neku konkretnu zabranu: incesta, ubistva, krađe, religioznog prestupa i tako dalje, dok je on uspeo (istina samo delimično) da objasni zabranu kao takvu, njenu ulogu u formiranju Čoveka, značaj njenog prekršenja, dijalektičko prevazilaženje zabrane njenim kršenjem u okviru sakralnih činova, banalizaciju zabrane njenim ukidanjem u nju ejdž pokretima, profanizaciju prestupa u okviru hrišćanstva, što je na kraju dovelo do, avaj, dekartovskog dualizma i posmatranja religije sa racionalističkog stanovišta, koje odvaja čoveka od njegovih duhovnih korena. Dobar je Bataj, dobar je Levi Stros, dobar je Mirča Elijade, i takve stvari treba čitati, a Dokins je prema njima kao gusle sa jednom žicom prema celom simfonijskom orkestru.

  5. Valsinarbe, pobijati ideju Boga sa čisto pozitivističkih stanovišta, pravilima formalne logike, teško da ide kod filozofskog pojma Boga. Koliko god ti mislio da je religija nešto infantilno, pitanje je da li uopšte može postojati čovek bez religije, to jest neko ko je u potpunosti oslobođen dogmatskog odnosa prema svetu.

  6. Valdemar, to je to... odlični postovi, odlične preporuke za detaljnije bavljenje temom. nažalost, ljudi radije gledaju dokinsa neg što bi čitali i još važnije razumeli kolakovskog ili nekog drugog filozofa. dokins je divan za našu instant kulturu nesposobnu da pažnju zadrži na tekstu dužem od prosečnog posta, za instant i površno, inicijalno deprogramiranje, za te je svrhe dobar, ali je iz te filozofske perspektive površan do vulgarnosti i ništa manji manijak od bilo kog zatucanog vernika. gledao sam njegove debate, čovek stalno udara u zid vlastitog dogmatizma baš kao i fundamentalni vernik, nema razlike, dve strane istog izanđalog petoparca

  7. Poštujem njegov rad na polju evolucione biologije

    Чини ми се да се ни на том пољу није нарочито истакао. Једино као популаризатор. И тиме што је дао назив оним сличицама на које лепимо наше духовите коментаре.

    Али је добар маркетар. То свакако. Видео је раст тржишта примитивног атеизма и то је лепо уновчио. Публика му је плитка, па и књиге (о религији) морају бити такве, ако жели прођу. Или су ненамерно такве, па су због тога популарне. Нешто од та два.

  8. Ne razumijem zašto se Dawkinsa ovdje stavlja u neku ravan s filozofima kad je on zoolog i evolucioni biolog i uvijek nastupa sa stanovišta svoje specijalnosti, nikad sa stanovišta filozofije. Sam Dawkins uvijek naglašava da bi bilo arogantno s njegove strane da se upušta u bilo kakva druga razmatranja osim naučnih, za koja je jedino kompetentan, kako on kaže.

    Takođe, zašto bi se nekome osporavalo pravo da raspravlja o religiji ili bilo kom drugom obliku vjerovanja isključivo sa stanovišta egzaktnih nauka ("hard science"), bez potrebe da stvari istovremeno posmatra i sa stanovišta čitavog niza društvenih i humanističkih nauka ("soft science")? Imam osjećaj da se egzaktnim naukama često između redova spočitava da su dosadne, suvoparne i isključive u poređenju sa svim drugim oblastima ljudskog djelovanja samo stoga što ne ostavljaju prostor ličnim uvjerenjima i proizvoljnim tumačenjima, pa se iz toga neminovno izvlači zaključak da njihov glas nije relevantan u raspravama o metafizičkim stvarima.

    Treće, zašto bi popularizatori nauke po difoltu trebalo da su manje naučnici od onih čija imena nisu poznata van strogo naučnih krugova? Zar je neko ko je u stanju da ljepote svoje struke objasni prosječnom čovjeku i svoj entuzijazam podijeli s laikom po nekom čudnom automatizmu manje vrijedan našeg divljenja? Treba li onda po istoj logici omalovažavati rad velikih naučnika i(li) popularizatora nauke kao što su Richard Feynman, Isaac Asimov, Carl Sagan, David Attenborough, Edward O. Wilson, Michio Kaku, Jared Diamond, Steven Pinker, Carl Sagan, Jim Al-Khalili i mnogi drugi?

    Četvrto, Dawkins nije SAMO skovao naziv "meme", već je idejni tvorac čitavog koncepta, koji je daleko ozbiljniji od onoga što se ovdje posprdno naziva "sličicama na koje lijepimo duhovite komentare". Treba li, opet po istoj logici, posprdno omalovažavati rad svih onih koji su doprinijeli izumu i razvoju TV aparata samo zato što danas na njemu ljudi u Srbiji uglavnom gledaju cajke, ili nipodaštavati rad onih koji su doprinijeli razvoju računara samo zato što većini ljudi računari danas služe za pristup pornografskim sajtovima?

    Peto, Dawkins i instant kultura nikako ne spadaju u istu rečenicu (osim, ako to nije još jedan pokušaj da se omalovaži naučno-popularizatorski dio njegovog rada). Čovjek ne piše površne postove po internetskim forumima i sajtovima (kao mi ovdje), već piše knjige, eseje i naučne radove i autor je nekoliko revolucionarnih teorija i koncepata. Suditi o njegovom naučnom radu na osnovu nekoliko naučno-popularnih i ne pretjerano bitnih dokumentaraca o religiji, s druge strane, JESTE površno i upravo u skladu s današnjom instant kulturom.

    Za zainteresovane, ostavljam ovdje linkove do nekoliko zanimljivih tekstova i dokumentarac iz serijala BBC Horizon "The Pleasure of Finding Things Out" (1981.), koji je u stvari intervju s Richardom Feynmanom i koji, po riječima mnogih istaknutih naučnika, predstavlja vjerovatno najbolju TV emisiju o nauci svih vremena. Garantujem da ništa od toga nije "površno", "plitko" i "primitivno".

    Carl Sagan - The Fine Art of Baloney Detection

    Richard Dawkins - The Selfish Gene - Chapter 12

    http://www.youtube.com/watch?v=FXiOg5-l3fk

    Transkript dokumentarca "The Pleasure of Finding Things Out"

  9. Ако се неко бави темом која обухвата нешто више од природних наука, онда је логично да бар узме у обзир и те друге аспекте теме. Ако мисли да га ико сматра озбиљним.
    Бављење популаризацијом науке може да ти донесе титулу доброг популаризатора, не и доброг научника, не разумем шта је ту нејасно. То какав је неко научник зависи од његовог дорпиноса науци, не њеној популаризацији. Нико није омаловажавао његов научни рад због тога што се бави популаризацијом, већ је реч о томе да је више познат због популаризацијер него због неких значајних открића. А што се мемова тиче, ДАЛЕКО је он од идејног творца тог концепта.

    koji je daleko ozbiljniji od onoga što se ovdje posprdno naziva "sličicama na koje lijepimo duhovite komentare".

    Зајебанција, опусти се.

  10. Ne razumijem zašto se Dawkinsa ovdje stavlja u neku ravan s filozofima kad je on zoolog i evolucioni biolog i uvijek nastupa sa stanovišta svoje specijalnosti, nikad sa stanovišta filozofije.

    Takođe, zašto bi se nekome osporavalo pravo da raspravlja o religiji ili bilo kom drugom obliku vjerovanja isključivo sa stanovišta egzaktnih nauka ("hard science"), bez potrebe da stvari istovremeno posmatra i sa stanovišta čitavog niza društvenih i humanističkih nauka ("soft science")?

    Zato što je nekompetentan da izvlači zaključke koje izvlači. Uzima suviše usko polje, i izvlači suviše široke zaključke. Kao kad bih se ja smatrao sasvim pozvanim da donosim zaključke o kvantnoj mehanici sa stanovišta teorije književnosti. Osim toga, on se ne bavi samo evolucionom biologijom, već formira nešto kao neku rudimentarnu filozofiju prirode, jbg, kako bih to već nazvao. Ali bez osnovnog filozofskog znanja i umeća.

  11. Шта се деси кад кухињска створења измакну контроли
    http://www.youtube.com/watch?v=Yta55u2zP2U&feature=autoplay&list=ULRKKVb_vJ2Bc&lf=mfu_in_order&playnext=4
    Прича о шведској организацији за сигурне куће за жене (ROKS) и њеном утицају на званичну државну политику и школство. Сатанистички педофили, инцестоидни кољачи, ритуална жртвовања деце, родни рат и још штошта. Све у свему - ПРЕПОРУКА.
    Има 2 епизоде од сат времена. Кликните на CC за енглеске титлове.

  12. O četvrti crvenih fenjera u Amsterdamu, vrlo korisno edukativno štivo:
    http://vimeo.com/13964274

  13. Pre neko vece sam gledao Ljubavne zlocine u Kabulu. . . Jebem ti XXI vek kad zbog rucka sa devojkom zavrsis u apsu! Od sad navijam za Jenkije u Avganistanu.

Rekli o sajtu

Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.

Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.