Naš narod voli fudbal. U svakom selu u srbiji postoji bar po jedan fudbalski klub. To je tim kojeg celo selo voli, i nema čoveka u selu koji u mladosti nije odigrao bar nekoliko utakmica i sa ponosom ga predstavljao. Većina ovih klubova po običaju igra u najnižem rangu (beton liga). U stalnoj su težnji da izađu iz beton lige i upadnu u viši rang, bar onaj međuopštinski, ili kako se već zove, ali sudija nikada ne svira odlučujući penal, ne vidi ofsajd, da nekom crveni karton... i tako bude glavni krivac za dalji ostanak ekipe u najnižoj ligi.
Izuzev gore navedenog, seoski fudbalski klub se vrlo malo razlikuje od ostalih kvalitetnijih i uspešnijih klubova. Ima svoju upravu, finansije, stadion tj. teren, igrački kadar, treninge, vrši transfere...I sačinjen je na sledeći način:
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Naziv:
Ime kluba je po običaju najčešće vezano za neki od simbola mladosti ili simbola rada: Omladinac, Mladost, Mladi radnik, Radnički, Radnik...
-Uprava:
Glavne funkcije oko upravljanja klubom obavljaju najuticajniji ljudi iz sela: Predsednik mesne zajednice, penzionisani nastavnik fizičkog vaspitanja, vlasnik seoske prodavnice...
-Igrački kadar:
Igrački kadar čine skoro svi stanovnici sela koji su u mogućnosti da pretrče par stotina metara a da se ne zakašlju. Ali, ako se na mestu predsednika kluba nalazi neka osoba koja ima veliku familiju, stvar oko sastava tima je već poznata.
-Finansije:
Poslovanje kluba je veoma teško, zato što ni opština ni mesna zajednica skoro da ništa ne daju klubu. Tako da je klub prisiljen da svoj budžet puni parama dobijenih od transfera igrača ili sponzora: Fk Radnik je izvršio transfer na polovini sezone zamenivši levo krilo, Brankovića, za polovnu vešmašinu marke Gorenje, jer klubski ekonom neće više da pere na ruke dresove cele ekipe.
-Navijači i klubska obeležja:
Navijači ovog kluba su uglavnom roditelji, deca i prijatelji igrača. A ima i ponekog penzionera željnog da se ispriča sa nekim. Obeležja kluba i klupske boje se menjaju u zavisnosti od dresova koje klub dobije kao donaciju nekog marketa, prodavnice ili firme: Prošle godine su igrali u crvenim dresovima, u stvari to su bili dresovi Liverpula. a ove godine su dobili nove dresove u crno plavoj, jer je Inter osvojio ligu šampiona, a igrati u bojama šampiona evrope daje klubu dodatni motiv i samopouzdanje.
-Infrastruktura:
Imaju svoj stadion koji nema sedećih mesta ali je vrlo funkcionalan, jer se nalazi u podnožju brdašca na kojem može da se smesti popriličan broj ljudi. Ograđen je krupnom žicom visine jednog metra i u glavnom služi da se na nju navali bicikl. Travnata podloga je tokom cele sezone u dobrom stanju, jer klub ima dogovor se obližnjim traktoristom koji po povratku sa njive obavezno svrati da pokosi i fudbalski teren, a za uzvrat traktorista dobija to što njegov sinovac svaku utakmicu počinje u startnoj postavi.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.