Prijava
  1.    

    Glava na glavu

    Staro pravilo u rukovanju gotovim novcem. Onaj ko ga daje, prethodno treba da složi novčanice jednoobrazno, tako da sve "glave" (ličnosti na novčanicama) budu u istom položaju. Ako su različiti apoeni, i oni se slažu po redu od manjeg ka većem (gledano odozgo, kada bi npr. stajalo na stolu). Tako se slaže i u džep ili novčanik, tako u kasu.
    Pored očiglednih praktičnih razloga (gubljenje manje vremena i lakše brojanje), to je i jedan od pokazatelja osnovne kulture. Nekada su za nesložene novčanice padale ćuške, odbijanje od plate, pa čak i otkazi, jer je za gazdu (trgovac, majstor) bila najveća bruka ako se pročuje da mu radnici i šegrti ne znaju za to osnovno pravilo, da se pare slažu "glava na glavu".
    Danas se to radi kečerski, kako ko dohvati. Tako plaćamo, tako nam vraćaju kusur, pa nek se zamajava onaj što je dobio zgužvanu gomilicu izmešanih apoena, izokretanih u sva četiri moguća položaja. Da neće možda ja da mu ispravljam, peglam i slažem glavu na glavu? Ali nam zato imponuje kad nam u banci ili nekoj drugoj novčanoj ustanovi, uz ljubazni "može" osmeh, iskeširaju besprekorno složene apoene. Onda nekako dođemo veći u sopstvenim očima, prosto čovek poželi da stupi u još teže dužničko ropstvo kod tako finih ljudi, kad te toliko poštuju da ti em daju pare, em ih prethodno slože "glavu na glavu".
    U nekim svetovima gde je plaćanje "plastikom" skoro sasvim istisnulo gotov novac iz svakodnevnog opticaja, ova priča bi bila suvišna. Malo smo se prebrzo ugledali na njih - ovde se i dalje pretežno operiše gotovim novcem i to će tako potrajati, pa nije loše da se čovek ponekad podseti pravila "glava na glavu". Može uštedeti puno vremena i izbeći neprijatnosti.

    Ja na naplatnoj rampi na novom novosadskom putu. Iza mene kolona, blam...