10 година од завршетка средње школе је довољно времена да се покаже које су рибе биле шкарт, а које су биле и остале прва лига. Код неких момака су први знаци ћелавости већ одавно узели маха, а већ се да приметити ко је на прагу да постане прави човек, а ко је остао клошар. Такође се примеђује да су клошари остали они који су били главне фаце у школи и више им не пале исти фазони код вршњакиња, јер је добар део истих одавно прерастао фазу шипарице. Још увек се памте и препричавају форе са часова, сви покушавају да на тренутак оживе стару неозбиљност, али како кад неки већ имају и малу децу и више се не гребу од ћалета и кеве за бурек и цигаре?
После 20 година је број људи на годишњици већ драстично опао. Ако се после 10 година за некога и даље могло рећи да је младић или девојка, сада то више није случај, премда још увек има младоликих. Неки су се довезли скупим колима, а неки у аутобусу у коме дува промаја и притом не могу дуго да остану, јер их код куће чека цепање дрва и прање веша.
После 30 година се неки већ хвале како су им деца своји људи и како су позавршавали факултете. Тешко је видети лице без дубоких бора, а већина разредних старешина сада оправдава часове на небу.
На наредним прославама се, уколико се уопште организују, мала групица бака и дека сјати у кафани да поприча о вршњацима од којих неки већ дуго миришу љиљане одоздо, као и о унуцима, и скоро нико се више не сећа својих провала из ђачких клупа. Тек понеко освежи сећање вађењем пожутеле фотографије.

Sansa,koja dodje na svakih pet godina,da to vece kresnes nekog za koga bi ranije morao da se mucis godinama.

Jubilej, kojem u početku (čitaj:desetogodišnjica), prisustvuju isključivo neudate pripadnice lepšeg pola, jer udate muževi nisu pustili da dođu. Kasnije dolaze isključivo udate jer su ih muževi poslali. Svi muškarci dolaze, bez obzira na bračni status, jer šta može da bude razlog da se preskoči pijanka?

Прилика за велика разочарења... Кад год одем разочарам се и схватим да су се моји другови толико угојили и оћелавили, да уопште не могу да ме препознају....(acording to: Mој ћале...)

To je neka fešta koja pada uvijek usred ispitnog roka.

Догађај на којем свако од присутних у себи самоуверенo донесе закључак како су сви остали заправо много више остарили од њега, а уједно је и прилика да се људи окупе да виде како се старо друштво "распада".

Slavi se svake decenije ilitiga svakih deset godina od velike mature, kada smo ušli u svijet odraslih (kako ko). Okuplja se stara srednjoškolska garda poslije puno godina da podijele razna životna iskustva, da prepričavaju koliko je ko uspio u životu itd., a ima i slučajeva da dođe radi reda, da bi se popila koja piva itd... Pošto se slavi svakih deset godina svaka sljedeća proslava varira od prethodne.