Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.
U gostinskoj sobi su se nalazile sasvim obične, svakodnevne stvari, ali oslobođene svake funkcije, a samim tim zaštićene od upotrebe i habanja. Jednostavno, bile su samo za gledanje. U ovu sobu se ulazilo teško, gotovo nikako. Otvarala se vrlo retko, za goste, praznike, i u veselim i manje veselim situacijama. Pretpostavljam da je zbog toga uvek mirisala neobično i potpuno drugačije od ostatka kuće.
Jedna od retkih prilika kada sam mogao da prodrem u kućni hram je dan kada je, u skladu sa lokalnim običajima, kovčeg sa telom mog voljenog dede bio izložen u gostinskoj sobi. Iako tužan do bola imao sam priliku da nežno dotaknem sve one stvari koje sam samo na trenutak viđao kada je baka otvarala ili zatvarala vrata gostinske sobe. I baš tada sam shvatio da je i deda dospeo u gostinsku sobu onda kada je postao “nefunkcionalan” i kada je “služio” samo za gledanje baš kao i sve ostale stvari u gostinskoj sobi.
I znao sam da si ti. Prepoznajem stil, u uvodu nabacis "caku", razradis je i na kraju je pretvoris u enigmu.
Iako je sve ovo malo tuzno to ne znaci da treba da bude bez komentara kao na sahrani.
Ironicno jeste, ali nema kometara, nekako kao da smo u sobi sa tvojim dedom. Tisina. Mozda si bas to i hteo da postignes.
U stvari kad aje vec takav muk to si postigao.
Tu se obicno nalazi neka lampa koju je baba kupila u Turskoj ili deda doneo iz Rusije. Stara zavesa (rucni rad) koji bi danas kostao "Boga oca" i komoda od nekog skupocenog drveta.
E ovo je pravo definisanje "ozbiljnih" tema. Bez patetike; tužan događaj opisan je sa osećajem za meru i uz dozu diskretnog humora, a uz to je sve savršeno pismeno.
Inače, svima onima koji bi malo da prošire vidike a ne samo da se nasmeju, preporučujem da pročitaju ovog autora...
Plus i zvezda, naravno.
P:S: Zamolio bih moderatore da isprave dve korektorske greške: vesleim - veselim; skaladu-skladu. Hvala.
Odlicna! potpuno ubacije u datu situaciju, sa svim opisanim i neopisanim detaljima! Muk...
Odlicna!
Poslednja rečenica, naročito pojam "nefunkcionalan" predstavlja odgovor na pitanje "Gde je pečat". U blagom neskladu sa ukupnim tonom cele definicije, ali upravo time je čini pravom vukajlijaškom, da se zadovolje svi ukusi.
Ono što je u varošima bio salon, to je u seoskim kućama bila gostinjska soba. Prelijepo!
Odabrala
kosmopolita
2016-12-09 10:59:04 +0000
...