GSP

balada o GSP

Boze mili cuda velikoga,
Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.

Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.

A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.

Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.

U tramvaju guzva pregolema.

Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.

Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.

Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.

Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.

U tramvaju cika, plac i vika.

Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.

U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.

Drzi sipku sto pedeset ljudi.

Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.

To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.

Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.