Pravilno formiranje ličnosti svakog pojedinca u plemenskom društvu nemoguće je zamisliti bez gusala, guslanja i krika koje se uz gusle pronose. Nije toliko bitan ambijent za guslanje (može se dobro guslati i na Cetinju i na Dedinju), bitno je da se kompletno i do kraja iśpjeva čitav dogadjaj, bilo da je istorijski tačan ili samo plaćen da tako izgleda.
Tri sata guslanja je otprilike dovoljno da se postigne promena svesti i da se oforme nove sinapse koje će svaki put burno reagovati na zvuk gusala i to toliko snažno da će promene na organizmu biti vidljive trajno. Ne postoji bolji način da se stvori infantilna fiksacija na pleme i rodno selo od guslanja.
Iako se mislilo da neće biti potrebno definisanje guslizma, situacija zahteva nova istraživanja ovog načina budjenja i formiranja kolektivne svesti.
