Pravilno formiranje ličnosti svakog pojedinca u plemenskom društvu nemoguće je zamisliti bez gusala, guslanja i krika koje se uz gusle pronose. Nije toliko bitan ambijent za guslanje (može se dobro guslati i na Cetinju i na Dedinju), bitno je da se kompletno i do kraja iśpjeva čitav dogadjaj, bilo da je istorijski tačan ili samo plaćen da tako izgleda.
Tri sata guslanja je otprilike dovoljno da se postigne promena svesti i da se oforme nove sinapse koje će svaki put burno reagovati na zvuk gusala i to toliko snažno da će promene na organizmu biti vidljive trajno. Ne postoji bolji način da se stvori infantilna fiksacija na pleme i rodno selo od guslanja.
Iako se mislilo da neće biti potrebno definisanje guslizma, situacija zahteva nova istraživanja ovog načina budjenja i formiranja kolektivne svesti.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.