
Један од последњих стадијума великог мага београдског подземља, Кристијана Голубовића, онај, у којем прича бајке и басне, попут познатог данског писца.
Кристијан: Људи, овај бицепс је најмање од дизања тегова, он је најмање од дизања тегова, он је од ударања у џак, ударања маљем у тракторску гуму, он је од ТРЧАЊА... Он је од милијарду склекова, не оних више хиљаду и хиљаду склекова, сад већ правимо милионе и милионе, па улазимо у те милијарде, кад више склекови ни не реагују на нашу мускулатуру.
Водитељка (у себи): Ајде, Андерсен, не сери бре више!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
lolo
Хехе, ае може +
Zanimljivo.
Onaj komentar na jutubu je pobedio "sta se smejete, lik trci na rukama!". +
Dobar. Volim ovo pljuvanje po debilima :)
+++
Proser Kristijan. +
Крис и јес' сероња прави!