Inat

Svi ti govore da staneš. Čekaj, razmisli malo, dosta imaš u rukama, nemoj to sve da ti padne u vodu. Nemoj da si večiti gubitnik, koji kao da srlja u poraze. Kažu ti da ako nastaviš, da si mazohista običan i da nisi ni vredan bilo čije pažnje i drugarstva. Sve sabiti u momentu, ej!

Pušiš cigaretu i gledaš ih u izmaglici. U glavi ti se mešaju neke reči koje jedva dopiru kroz tvoju pijanu glavu. Da li da ih poslušaš? Ipak je mnogo u pitanju. Daj, stani, razmisli. Ipak ima nečega u ovome što ti govore. Možda i nije vredno rizika, a sigurno da nije vredno tolikog gubitka. Ipak su u pravu, zaključuješ jedva. Poslušaću ih, kažeš sebi.

I zamalo i da uradiš tako, da ti se nije javila misao: Ali onda će ONI biti u pravu. Kako da im kažem da su u pravu? Sa druge strane, ako i pogrešim, pogrešio sam jer sam to uradio U INAT njima. Da me nisu toliko pritiskali, ne bih to ni uradio. U svakom slučaju, ako izgubim, oni su krivi, ako pobedim, zasluga je samo moja.

Ali ipak... Treba razmisliti, mada nema još mnogo vremena, sve je manje vremena. Zbog čega bih rizikovao sve ovo? Kome i šta više da dokazujem? Dosta je bilo od mene, i mlađi su videli kako se radi i kako treba postupiti. Mada, ako uspem... A i oni su mi krivi ako ne uspem, baksuzirali su me... A i nema šanse da ne uspem...

U tom trenutku u sebi ponosno uzvikneš "E, sad neću ni kako ja hoću!", nekako se setiš svog datuma rođenja, i razdereš se:

"Mali, sve na dvaespet!", i gurneš celu hrpu žetona ka krupijeu dok se kuglica točka neumitno okreće... Svima dah zastaje... Kuglica staje...

Dok se teturaš pešice do kuće, pun pića na račun kuće, pušiš poslednji Marlboro koji ti je ostao u džepu, setio si se da si mogao da ustaneš sa stola sa petnaest hiljada evra u džepu. Kad vratiš sve dugove, ostaje ti dvanaest. Ko gospodin! I svi su ti i pričali.

Ali onda ne bi mogao da napraviš onaj šmekerski kez kad si im video uznezverene face dok su te gledali kako u jednom potezu bacaš celu svoju budućnost, i dok im je u glavi kako ćeš opet od njih da se žicaš za pljuge i da ti plaćaju hranu u studentskoj menzi. Ne bi im se smejao u faci dok ti psuju mater nenormalno i jedan po jedan ljutito odlaze od tebe.

U inat svima!