Reči kojima sagovorniku ukazujemo da je radnja, koju ćemo upravo izgovoriti očekivana i da se morala dogoditi, hteli mi to ili ne.
-Znači prilazi tip ekipi, počeo nešto da dobacije, provocira, šta ja znam... I ja ti tu, je li, priđem, opaučim ga i završim posao.
____________
-Na popravni?!
-Ali ćale...
-Nema ali, marš u sobu!
-Daj mi minut da ti objasnim.
-Minut.
-Ja sam sve to fino naučio. Skupio muda, javio se da odgovaram i sve to. Krenulo fino. Peglam ti ja samo tako, kad ono profa stigao, je li, do nuklearne fizike i tu mi zapne.
-I...?
-I ja tu, je li, otvorim svesku da virnem, a on me k'o blesav odstrani sa časa i upiše kečinu samo takvu.
-More marš u sobu bre, jesam li ti rekao!
___________
NAPISAH, JE LI, DEFKU!!1
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.